EKONOMSKA KRIZA POBEDILA MEDITERANSKU DIJETU

AKTUELNO | Pregleda: 190 | Autor:

Na Kipru je čak 43 odsto dece do devet godina gojazno, a brojevi su nešto malo manji u Grčkoj, Italiji i Španiji



Skandinavija je sa svojom "Novom nordijskom kuhinjom" (New Nordic) nadmašila osunčan jug, pa tako i odrasli i deca na severu daleko manje pate od gojaznosti.

Britanski Gardijan navodi podatke iz istraživanja sprovedenog od 2015 do 2017, po kojima je na Kipru čak 43 odsto dece do devet godina gojazno, a brojevi su nešto malo manji u Grčkoj, Italiji i Španiji.

Mediteranska dijeta, koja se decenijama preporučuje kao jedna od najboljih u svetu, ovde više nije ono što je nekada bila.

Iz Svetske zdravstvene organizacija navode da će prosečan Šveđanin jesti paradajz, ribu i maslinovo ulje, dok će se deca na jugu manje kretati, a u ishrani imati mnogo više gaziranih pića, šećera, grickalica i crvenog mesa.

Ključ mediteranske ishrane vekovima su bili masline, žito i grožđe. Nova nordijska dijeta deli mnoge osobine sa mediteranskom, osim što se konzumira više ribe iz severnih mora, bobičastog voća, povrća, sočiva i ulja repice.

"Mediteranska ishrana iščezla je sa Mediterana, naročito za mlađe generacije. Vreme je da se potrudimo da je vratimo", rekao je predstavnik WHO Džoao Breda na evropskom kongresu o gojaznosti u Beču.

Osim ishrane promenio se i način života, jer je prosečni građanin Krita ranije više hodao, radio u vinogradu i u polju. Razlika u ishrani svakako ima veze i sa platežnom moći, gde stanovnici mnogih mediteranskih država ne mogu više da sebi i porodici priušte hranu kakva se sada konzumira na severu Evrope, već se odlučuju za jeftinije varijante obrađene hrane, crveno meso, brzu hranu i šećer.



Komentari