RENDGEN JE POTVRDIO DA ČIRA NA ŽELUCU VIŠE NEMA

AKTUELNO | Pregleda: 206 | Autor:

Vlastimir Janković, 86-godišnji poljoprivrednik iz Gornjeg Matejevca pored Niša, brže i lakše nego što se nadao, rešio je veliki zdravstveni problem


Još pre više od tri decenije Vlastimir Janković, 86-godišnji poljoprivrednik iz Gornjeg Matejevca pored Niša, izlečio je čir na želucu. Baš u to vreme dobio je novi posao, a nije ni slutio da će njegovo novo ’’zanimanje’’ zapravo izlečiti čir. I posle više od 30 godina, Vlastimiru se nikada nije desilo da ga opet stomak zaboli.
- Imao sam 55 godina, ni previše mlad, ni previše star. Krenulo je sa blažim smetnjama, a onda odjednom bolovi u stomaku. Jako je bolelo, gotovo stalno. Posebno je bilo teško posle jela, a jeo sam sve u to vreme. Tada nije bilo ovako loše hrane kao sada, ali meni je sve počelo da smeta. Bolovi su postali nepodnošljivi, osećao sam požar u stomaku. Rešio sam da odem kod lekara.

Koju dijagnozu su vam uspostavili i šta je bila preporuka za dalji tok lečenja?
- Otišao sam kod lekara u vojnoj bolnici. Bio je to veoma dobar lekar, otišao sam po preporuci. Odmah je pretpostavio u čemu je problem, ali je ipak preporučio da odradim snimak želuca. Otišao sam na rendgen i na snimku se jasno video čir na želucu. Nije bilo opasno, ali sam morao da ga lečim. Lekar mi je dao recept za lekove, ali ja ih nisam pio. Dobio sam preporuku da odem u Vrnjačku banju, jer je dobra za stomačne tegobe.

Da li ste otišli u banju?
- Ne, mislio sam da će se to nekako srediti. Nisam mogao da idem u banju jer sam tada počeo da radim kao čuvar seoskog imanja.

I šta ste preduzeli po pitanju čira?
- Ništa, skoncentrisao sam se na rad. Svakog jutra sam ustajao i pre nego što svane sunce i odlazio u seoska polja. Tada se mnogo radila poljoprivreda, nije kao danas. A bilo je i mnogo lopova, pa je to trebalo neko da čuva. To je bilo moje zaduženje. Čuvao sam njive, voćnjake i vinograde od ranog jutra, nekad i noću. U polju sam provodio po ceo dan.

Kako ste podneli posao sa čirom na želucu? Da li ste imali neke probleme?
- U početku je bolelo. Ali kada radiš, valjda manje misliš na to. Nije mi to predstavljalo neki problem. Moralo je da se radi, posao je bio sezonski i nisam imao vremena da ležim u krevetu. A i znate kako je već sa poljoprivrednicima, oni nemaju neku zaradu, tako da svaki posao dobro dođe.

Kako vam je zapravo taj posao pomogao?
- Svakog jutra sam doručkovao u polju. Pošto je posao počeo u proleće, tada su bile zrele trešnje. I ja tako krenem poljem i uberem koju trešnju. To mi je bio doručak - sveže ubrano voće ili povrće. Nekada bi mi ljudi, čije sam njive čuvao, davali pune korpe voća i povrća. To sam jeo dok sam bio u polju. Nekada nešto ponesem i od kuće, ali uglavnom sam se hranio najsvežijim mogućim plodovima iz njiva, voćnjaka i vinograda. Tada sam osetio prve promene na bolje.

Koje promene ste osetili?

- Prvo je nestao bol, a zatim je postepeno počelo da nestaje i sve ostalo što prati čir na želucu: kiselina, neprijatan osećaj, vratio sam kilažu. Jednostavno sam počeo da se osećam sve bolje i bolje. Da li je to bilo zbog voća ili stalnog kretanja, verovatno je i jedno i drugo imalo dosta uticaja.
Jeo sam voće i povrće kad mu je sezona, od proleća do sredine jeseni. Toliko i traje posao čuvara. Mi čuvamo kad ima plodova, kad nema onda smo kod kuće. Moj doručak je bio samo sveže voće i povrće, a kad dođem kući onda jedem normalnu hranu, šta žena spremi. Nekada sam i na njivi jeo spremljenu hranu. Nudili su nas ljudi u polju svim i svačim. Jeli smo meso, jaja, mešen hleb i svašta. Ali ono što je bilo važno je da je meni doručak bio uvek sveže voće i povrće.
Najbolje sam se osećao kada je stiglo grožđe, njega sam baš mnogo jeo. Inače, kod nas u selu je vinova loza bila najzastupljenija. Raznih sorti grožđa u izobilju. Mi smo ga dobijali u velikim količinama, pa sam ga zato i jeo najviše. Mislim da mi je grožđe najviše i pomoglo, jer sam se tada osećao daleko bolje i nekako svežije i sposobnije.

Da li ste otišli na kontrolu?
- Da, to je bilo zanimljivo. Otišao sam na kontrolu kod lekara i ništa mu nisam rekao, sem da se odlično osećam. Lekar je rekao da opet snimim želudac što sam i uradio. Kada sam mu odneo snimak, doktor je izgledao vrlo zadovoljno. Od prvog snimka prošlo je malo više od tri meseca, već je bio kraj leta, a grožđe još nije bilo obrano.
Na snimku je sve bilo u savršenom redu, od čira ni traga, ma ni ožiljak nije ostao.

Da li ste ponovo imali neke probleme i kako se danas osećate?
- Nikada nisam imao probleme. Kada je počela jesen, vratio sam se svom ustaljenom načinu ishrane, ma nikada me stomak nije zaboleo. Danas imam gotovo 87 godina i pokretan sam, nemam neke veće zdravstvene probleme. I dalje najviše volim da jedem svežu hranu, po mogućstvu neprskanu i skoro ubranu. To je danas moguće samo na selu. Svim mladima bih poručio da se zdravo hrane, voćem i povrćem iz seoske bašte i da šetaju po prirodi. Priroda i prirodno je najbolji lek.

Komentari