MALI VODIČ KROZ SVET ALGI

AKTUELNO | Pregleda: 134 | Autor:

U morskom bilju ima mnogo više dragocenih elemenata nego u „kopnenom” povrću i voću. Ono čisti telo, štiti od zračenja i sadrži svih 56 minerala neophodnih za pravilan rad organizma



Zbog nedostatka obradivih površina, Japanci su tradicionalno usmereni na hranu iz mora, koja najviše doprinosi njihovoj vitalnosti.

Svaki Japanac konzumira više od dvanaest miligrama joda dnevno, baš zahvaljujući jestivim morskim algama, što je pedeset puta veća doza u odnosu na stanovnike SAD. Broj slučajeva raka dojke u Americi je najviši na svetu, dok je u Japanu najniži.

Alge su najbogatiji izvor minerala, minerala u tragovima i retkih elemenata. Tačnije, svih sedamdeset i sedam minerala kojih ima u morskoj vodi ima i u algama, a organizmu je neophodno njih pedeset i šest za pravilan rad. Alge se povezuju sa otrovima i teškim metalima koji dospevaju u naš organizam i izbacuju ih, što su dokazala klinička ispitivanja sprovedena u SAD i u Nemačkoj. Smatra se da one svoje hranljive sastojke, neophodne našem telu, ispoljavaju u želatinastoj, pihtijastoj formi, pa su zbog toga lako iskoristljivi.
Bitno je znati i da u algama mnogih elemenata ima daleko više nego u „kopnenom” povrću i voću! Takođe, one sadrže posebne vrste biljnih vlakana: Na primer, alginska kiselina se pokazala kao važan čistač od radioaktivnih izotopa i teških metala.

Jela napravljena od algi, ili sa njima kao dodatkom, bogat su izvor, naročito joda (neophodan za pravilan rad štitne žlezde koja reguliše metabolizam: ubrzava ćelijske reakcije, povećava iskorišćenost kiseonika, utiče na sintezu belančevina…), kalcijuma (nužan za izgradnju kostiju i zuba, pravilan rad srca i funkcinisanje nervnog sistema), gvožđa (u vidu hemoglobina prenosi kroz krvotok kiseonik do svih ćelija), magnezijuma (podstiče aktivnost enzima neophodnih za rad srca), kalijuma (prirodno sredstvo prevencije povišenog krvnog pritiska koji ćelije snabdeva energijom), natrijuma (u optimalnom odnosu sa kalijumom, čime se obezbeđuje balans telesnih tečnosti), silicijuma, hroma (uz pomoć insulina reguliše nivo šećera u krvi), bakra (štiti obloge nerava, daje arterijama gipkost potrebnu za apsorpciju gvožđa), cinka i selena (antioksidanti koji uništavaju „slobodne radikale”, uzročnike mnogih vrsta raka i drugih oštećenja).
Alge sadrže i mnoge vitamine: A, B2, B6 i, što je važno vegeterijancima - B12.

U algama ima i belančevina (više u crvenim nego u smeđim), a amino-kiseline u njima su dobro izbalansirane, i, što je još bitnije, sadrže sve esencijalne kiseline koje naše telo ne može da proizvede samo.
Alge sadrže malo omega 3 i omega 6 polinezasićenih masnih kiselina, ali zato zahvaljujući mineralima, vitaminima i elementima u tragovima potpomažu optimalno iskorišćavanje omega 3 i omega 6 unetih iz drugih namirnica.
U tradicionalnoj azijskoj medicini morske alge se koriste i kao protivupalno sredstvo, posebno kod povrede tkiva, kao sredstvo za lečenje genitalnog i herpesa zostera, da spreče pogoršanje bolova u kolenima…

Najpoznatije vrste
Agar agar
Alga iz porodice Gelidium (crvena mirisna alga). Može se nabaviti u obliku belog praha ili pahuljica. Neutralnog je ukusa, upotrebljava se kod pripreme želea. Ima blago laksativno delovanje.

Arame
Alge iz Tihog okeana, slične zelenim listovima hrasta. Kada se osuše izdrobe se i dobiju se končane niti. Kuvanjem postaju slatkaste. Preporučuju se kod menstrualnih tegoba.

Vakame
Jedne od najpopularnijih algi u Japanu. Beru se u proleće, suše se, blanširaju u vrućoj vodi, potapaju u hladnoj vodi i ponovo suše. Sadrže mnogo kalcijuma, vitamina C i B. Jedu se kuvane u supama i salatama. Neizostavne su u japanskoj miso supi.

Nori
Alga koja se bere u proleće i leto a suši se na bambusu. Sastavni je deo japanskog specijaliteta suši. Izvorno je to crvena alga, ali procesom proizvodnje postaje zelena ili crna. Bogata vitaminom C, gvožđem i kalcijumom.

Dulse
Raste u grmovima, ljubičasto-crvene boje. Osim u azijskoj kuhinji poznata je i u Škotskoj, Velsu, Irskoj i Kanadi, gde je bila deo tradicionalne kuhinje sve do 20. veka. Može da se jede sirova. Najbolja je u kombinaciji sa lukom i zobi.

Komentari