MASLAČAK I KOPRIVA POBEDILI ALERGIJU

AKTUELNO | Pregleda: 481 | Autor:

Nišlijka Sonja Najdanović Anđelković nije mogla da diše od polena trava i cveća, a onda je spas od jakog gušenja našla upravo u prirodi



Sonja Najdanović Anđelković, rođena Nišlijka, živela je pored najvećeg gradskog parka okružena zelenilom. Iako je to san mnogih ljudi koji čeznu za prirodom i čistim vazduhom, za Sonju je to bila mora. Ona je bila alergična na polen, te je stalno imala probleme kada priroda počne da se budi. Ti problemi su trajali mesecima, sve dok ne prestane vegetacija. Ni sanjala nije da će joj priroda u pomoći da se reši uporne alergije i da će joj omogućiti da živi na selu i uživa u svemu u čemu godinama nije mogla.

- Još od malena sklona sam alergijama. Prvo su to još od predškolskog uzrasta bile alergijske reakcije na ovčije mleko i sir, a negde od jedanaeste, dvanaeste godine dobila sam prvi konjuktivitis, oči su mi oticale. To je bila alergija na proleće, tačnije na polen - priča Sonja i nastavlja: - U srednjoj školi počele su učestale upale srednjeg uha i svrab ušiju. Tada sam prvi put otišla da uradim alergijsku probu jer mi je bilo veoma neprijatno. Testiranja su pokazala da imam jaku alergiju na bakterije, prašinu i polen. Urađena mi je i desenzibilizacija koja nije imala neki efekat. Uši su me i dalje svrbele, a kijavica i oticanje očiju su se nastavili.

U to vreme, tokom srednje škole, Sonja je prvi put imala problema sa disanjem. Otežano disanje sve više je ličilo na gušenje pa je morala da pazi i kuda se kreće jer je alergija na polen bila glavni krivac za ovaj problem.
- Gušenja su bila česta u vreme cvetanja lipe. Morala sam da zapamtim gde se u gradu nalaze ulice sa drvoredima lipa i da ih izbegavam.

Alergije su bile toliko jake da je Sonja bila primorana da zatraži pomoć lekara. Dobila je terapiju, međutim, nije bilo lako da odmah pronađe odgovarajuću pa je morala da promeni mnogo lekova.
- Pila sam lekove, antihistaminike, više se i ne sećam šta sam sve koristila. Onda sam koristila sprejove i aerosole, a bila sam i na korak od pumpice. Uzimala sam lekove baš kad moram. Nastavila sam da izbegavam parkove, mesta gde cveta lipa, kao i odlaske u prirodu u vreme cvetanja cveća i drveća. Imala sam tu sreću da je moja majka bila pedrijatrijska sestra, pa sam uvek bila pod medicinskim nadzorom.
Međutim, da problemi budu veći, Sonja je morala da se preseli iz grada na selo. Tamo nije bilo moguće pobeći od cvetanja i prirode, što je donelo nove probleme.

- Kada sam se preselila iz grada u sesoku sredinu, simptomi polenske alergije samo su se još više pojačali, tako da sam po savetu lekara počela da pijem lekove pre sezone cvetanja. Polovinom februara počinjala sam sa terapijom da bih predupredila kijavice i gušenja i pila ih mesecima, dok priroda ne prestane da cveta - ističe naša sagovornica i dodaje:
- Naravno, svi ti lekovi imaju svoju lošu stranu - izazivaju pospanost, a neki su i prestajali da deluju posle izvesnog vremena. Uh, kad se setim koliko sam se namučila... I na jesen sam dobijala i alergijsku reakciju u vidu koprivnjače kad god bih prošetala poljem ili u blizini Timoka, verovatno je to bilo od trave. Morala sam uvek kod sebe da imam lekove za svaki slučaj, a sve je to bilo pravo mučenje. Nisam mogla normalno da živim bez lekova koji su mi stalno izazivali pospanost.
Došao je taj trenutak kada Sonja više nije mogla da podnese stalne probleme koje su joj izazivale alergije, kao i stalne promene terapije i navikavanje na nove lekove. Rešila je da upravo u prirodi i potraži spas, iako je njen problem priroda izazivala. Počela je da istražuje i traži alternativno rešenje kako bi izbacila lekove koji joj pomažu, ali i odmažu, na neki način.

- Pročitala sam da je dobro piti čaj od koprive i da upravo on pomaže kod ovakvih problema. Prva poboljšanja sam primetila baš kada sam počela da pijem taj čaj. Proredila sam uzimanje lekova, ali su mi i dalje bili neophodni.
Tragala sam dalje i naišla sam na neke članke o ishrani koji su me zainteresovali i naveli na razmišljanje šta mi to u stvari jedemo i koliko nam to uništava organizam. Pitala sam se koliko je jadnoj jetri, usled takve ishrane, potrebno da pročisti sve otrove koje unosimo.
Rešila sam da počnem sa čišćenjem organizma. Verovala sam da će mi to pomoći da izlečim alergiju. Prvo sam izbacila sve industrijske proizvode, u markete sam počela da ulazim samo da kupim južno voće. To je bilo pre tačno tri godine, u zimskom periodu. S obzirom da sam veliki ljubitelj voća i povrća, salata i svakog zeleniša, to mi uopšte nije teško palo. Hleb sam već mesila od integralnog brašna iz privatnog mlina. Mleko, sir i jaja bili su iz sela u kojem živim, pa smo i meso kupovali od privatnih uzgajivača.
U to vreme sam pronašla i informacije o dobrobiti maslačka, i čim je porastao ja sam ubrala prve listove, drške i cvetove da pravim salatu. Maslačak sam mešala sa ostalim zelenišem koji je jestiv i koji bi mi se našao pod rukom. Niste ni svesni da korov praktično ne postoji i da je sve što nas okružuje u stvari hrana, samo je treba prepoznati.
Iako se Sonja već tada osećala mnogo bolje, nije mogla tako lako da se reši lekova. I dalje je morala da ih pije, ali ne u toj količini kao ranije. Želela je da ih se reši i počela je da eksperimentiše sa njima.
- Te godine sam popila samo jednu kutiju lekova, i to baš kada su voće i bagrem bili u punom cvatu, odnosno kada je bilo najviše polena. Tada je prvi put izostala reakcija na cvet lipa, ali se na jesen opet javila koprivnjača od neke trave. I dalje sam bila zainteresovana za maslačak i čitala o njemu pa sam saznala da njegov koren čisti jetru. Dobar rad jetre je važan za imunitet, a jači imunitet znači i manje mogućnosti za alergijske reakcije.

Počela je i druga godina, a to je značilo da su na pomolu nove alergijske reakcije. Sonja je rešila da preduzme određene mere i da koliko god može spreči probleme sa što manje lekova.
- Narednog proleća napravila sam plan preventivnog čišćenja organizma pre sezone cvetanja. Prvo sam pila čaj od korena maslačka dva dana (tri, četiri isečena korenčića od desetak centimetara, kuvanih u jednom litru vode). Uz to, prvog dana pila sam samo čaj od koprive i vodu i nisam ništa jela, drugog dana sam jela samo zeleniš i izblendano voće, kao i čorbu od koprive. Celog proleća sam brstila maslačak, mišjakinju, livadsko zelje, salatu, organsko rano povrće iz mog povrtnjaka, a čajevi od koprive, šumskih bobica, nane, čorbe od štira, blitve, zelja i koprive stalno su mi u ishrani.
Sonja danas živi potpuno drugačijim životom. Uživa u selu i prirodi i koristi sve njene blagodeti. Može se čak reći da se stopila sa prirodom, jer je sve što unese u organizam u potpunosti prirodno.
- U međuvremenu sam iz ishrane izbacila i meso i mleko. Pojedem ponekad jaja, ali od kokoški koje se ne hrane koncentratom, sir kupljen od krava koje pasu na livadi i to na obroncima Stare planine. Gotovo sve što koristim u ishrani je domaće i prirodno, uglavnom potiče iz okoline u kojoj živim - priča Sonja i zaključuje: - Nisam radila alergijske probe, ali alergija je nešto što ne možeš da ne primetiš. Da ne pričam o tome da sam izgubila višak kilograma, da sam u stanju da prepešačim kilometre po planini u potrazi za pečurkama a da se ne umorim, već mi taj napor prija.
M. Vidojković

Komentari