KAKO HORMONI UPRAVLJAJU NAŠIM APETITOM?

21.09.2017 | AKTUELNO | Pregleda: 954 | Autor: | 0

Osam hormona upravlja apetitom. Naučite kako da ih držite u ravnoteži


Hormoni u našem telu deluju poput glasnika, prenoseći poruke od jedne do druge ćelije. Oni utiču na različite aspekte našeg ponašanja, raspoloženje, seksualnu želju, pa i apetit.
Regulacija apetita vrlo je složen proces koji uključuje interakciju mozga, želuca, creva i endokrinih hormona.

Kad je reč o osećaju gladi, u igri je osam vrsta hormona koji upravljaju našom željom za hranom. Portal MindBodyGreen savetuje kako naterati hormone da rade u našu korist.

1. Insulin, hormon za „skladištenje“
Uloga: Insulin omogućava ćelijama da koriste glukozu (šećer u krvi) za energiju ili čuvanje. On pomaže glukozi da stigne do ćelija, gde sagoreva i pretvara se u energiju. Deo hrane ujedno se pretvara u mast i skladišti. Insulin takođe sprečava razgradnju masnih ćelija koje služe kao sekundarni čuvari energije.

Kada stvari krenu loše: Neravnoteža dovodi do hronično povišenog insulina, otpornosti na insulin, metaboličkog sindroma i povećanog osećaja gladi i žudnje za hranom zbog čega se javlja stalna želja za jelom.

Šta uraditi: Smanjite unos ugljenih hidrata kako biste smanjili nivo izlučivanja insulina. Unosite dovoljno proteina i masnoća koje ne povećavaju nivo glukoze u krvi. Izbacite fruktozu koja se povezuje s debljinom i insulinskom rezistencijom i vežbajte kako biste podstakli razgradnju masnih naslaga.

2. Grelin, hormon gladi
Uloga: Grelin stimuliše centar za apetit u mozgu. Oslobađa se kada je želudac prazan, a zaustavlja kada dođe do širenja želuca, zbog čega je najviši pre jela i najniži sat nakon jela.

Kada stvari krenu loše: Kod gojaznih osoba cirkulacija grelina se ne smanjuje nakon obroka, zbog čega mozak ne šalje signal da je vreme za prestanak jela.

Šta učiniti: Izbegavajte bele ugljene hidrate, šećer, a posebno slatke napitke koji pojačavaju osećaj gladi bez širenja želuca. Jedite proteine kod svakog obroka, posebno za doručkom, kako biste podstakli osećaj sitosti. Jedite puno vlakana i „voluminozne“ hrane, a u regulaciji nivoa hormona pomaže i redovno vežbanje i kvalitetan san.

3. Leptin, hormon sitosti
Uloga: Leptin se izlučuje prvenstveno iz masnih ćelija, a njegova je funkcija signaliziranje mozgu o količini dostupnih masnih rezervi. Time javlja da su potrebe organizma podmirene i da bi trebalo smanjiti unos hrane, čime sprečava prejedanje.
Kada stvari krenu loše: Višak leptina može razviti otpornost i izazvati rezistenciju na leptin. Zbog teškoća u signalizaciji, mozak tada ignoriše signale sitosti, ostavljajući nas "gladnim" čak i nakon obroka. Ovaj poremećaj metabolizma leptina povezuje s se sa gojaznošću, hronično povišenim insulinom i upalom.

Šta uraditi: Izbegavajte hranu koja podstiče upalu i osigurajte dovoljan unos omega-3 masnih kiselina. Vodite računa o kvalitetu sna jer je nedostatak odmora povezan s padom nivoa leptina. Redovno vežbanje, pogotovo vežbe umerenog do visokog intenziteta, povećavaju osetljivost na leptin i mogu da pomognu u održavanju optimalnog nivoa hormona.

4. Kolecistokinin (CCK), hormon sitosti
Uloga: CCK proizvode ćelije u gastrointestinalnom traktu i nervnom sistemu. Deluje na žučnu kesu stimulisanjem kontrakcije i na gušteraču izlučivanjem probavnih enzima. Takođe usporava pražnjenje želuca zbog čega produžava osećaj sitosti.

Kada stvari krenu loše: Sindrom iritiranog kolona (IBS) može da izazove prekomerno stvaranje CCK-a, zbog čega osećate manjak energije.

Šta uraditi: Promenite ishranu. Direktna interakcija CCK-a i proteina doprinosi osećaju sitosti. Masnoće takođe aktiviraju oslobađanje CCK-a, a vlakna mogu udvostručiti produkciju CCK-a.

5. GLP-1 (peptid-1 nalik glukonu), hormon sitosti
Uloga: GLP-1 se proizvodi i oslobađa prilikom ulaska hrane u crevo i signalizira mozgu da smo siti.

Kada stvari krenu loše: Hronična upala smanjuje proizvodnju GLP-1, što negativno utiče na signalizaciju sitosti pa se uvek osećamo gladni, čak i nakon obroka.

Šta uraditi: Izbegavajte hranu koja izaziva upalu, uzimajte probiotike i jedite hranu bogatu belančevinama, što povećava proizvodnju GLP-1. Ishrana bogata zelenim lisnatim povrćem takođe povećava nivo GLP-1.

6. Peptid YY (PYY), hormon „kontrole“
Uloga: PYY je kontrolni hormon u gastrointestinalnom traktu koji smanjuje apetit.
Kada stvari krenu loše: Insulinska rezistencija i hronično povišen šećer u krvi smanjuju proizvodnju PYY-a.

Šta uraditi: Održavanje stalnog nivoa šećera u krvi povećava osetljivost PYY-a i njegovu proizvodnju. Hrana na bazi proteina povećava koncentraciju hormona PYY, kao i ishrana bogata vlaknima.

7. Neuropeptid Y (NYP), "stimulišući" hormon
Uloga: Neuropeptid Y je hormon proizveden u mozgu i nervnom sistemu koji "podstiče" neutoljivu glad i neobuzdano uzimanje hrane, posebno ugljenih hidrata.

Kada stvari pođu loše: Stres je glavni okidač koji izaziva proizvodnju neuropeptida Y, koji pak dovodi do stimulacije apetita i prejedanja.

Šta uraditi: Post i izgladnjivanje mogu stimulisati proizvodnju ovog hormona. Redovno jedite celovite obroke i postite s oprezom. Nedostatak proteina takođe povećava otpuštanje neuropeptida Y.

8. Kortizol, hormon stresa
Uloga: Kortizol je hormon stresa kojeg proizvode nadbubrežne žlezde kao odgovor tela na opasnost ili traumu. Iako može privremeno osigurati povećanje energije i budnosti, takođe može da podstakne želju za namirnicama s visokim udelom jednostavnih ugljenih hidrata ili nezdravih masnoća.

Kada stvari krenu loše: Hronično povišen nivo kortizola može dovesti do prejedanja i povećanja težine. Kalorije se tada lepe za vas, pogotovo u predelu trbuha, zbog čega su visoki nivoi kortizola povezani s trbušnom masnoćom kod žena.

Šta uraditi: Upravljajte nivoima stresa kroz meditaciju, vežbanje i dobar san. Jedite tri uravnotežena obroka dnevno sastavljena od proteina, masnoća, vlakana i zeleniša.

Komentari (0)

Ostavite komentar

MAGIČNO BILJE, PRODAVNICE

BEOGRAD:

  • Maksima Gorkog 25 (blizu Kalenić pijace),
    011/245-07-82
    radno vreme
    radnim danima 8h-20h,
    subotom 9h-15h
    nedeljom 9h-14h
LOKACIJE PRODAVNICA

BEOGRAD:

  • Brankova 16,
    011/328-35-07
    radno vreme
    radnim danima 8h-20h
    subotom 9h-15h
  • Zaplanjska 32 (TC Stadion)
    064/643-30-55
    radno vreme
    10h-22h radnim danima
PRATITE NAS

Development: draganmarkovic.net