UVEK PUTER, NIKAD MARGARIN

07.09.2017 | AKTUELNO | Pregleda: 432 | Autor: | 0

Beograđanka Ivana Lalicki uputila se zbog poslediplomskih studija pre jedanaest godina preko okeana i stigla do Baltimora, gde danas radi kao profesionalni fotograf, promoter za društvene mreže i samouka kuvarica čiji blog prate čitaoci iz svih država bivše Jugoslavije


Sve mi je bilo drugačije, posebno hrana. U Americi jedva da postoje evropski brendovi u prodavnicama. Porcije su ogromne, dosta se jede izvan kuće, ima puno restorana, posebno onih sa kuhinjama iz raznih delova sveta, naročito u velikim gradovima. Malo ko kuva kod kuće, iako svi imaju ogromne i vrlo moderne kuhinje. Siromašni slojevi se po pravilu hrane nezdravo. U isto vreme drugi deo populacije su fanatici kada je u pitanju zdrava ishrana i vežbanje. Hrana je postala statusna stvar: vlada obilje izbora, a na vama je da se kontrolišete i izaberete ono najbolje - objašnjava za Magično bilje Ivana Lalicki svoj prvi utisak o američkoj hrani i motive koji su je naterali da se priseti svadbenog poklona dobijenog od supruga, koji ju je pratio do novog doma preko okeana, Patinog velikog narodnog kuvara.

Ivana Lalicki danas živi u Baltimoru sa suprugom i dvoje dece, profesionalno se bavi fotografijom i promocijom na društvenim mrežama, uređuje dva bloga za kuvanje: soibiberblog na srpskom i dolcefooda.blogspot na engleskom. Njene recepte preneli su mnogi naši ali i strani časopisi.

Kakva je tradicionalna kuhinja američkog kontinenta, s obzirom da su ga naselili narodi celog sveta i šta se danas može smatrati domaćim američkim jelovnikom?
- Američka kuhinja je sjajna, ali ona autentična, spremljena kod kuće ili u boljem restoranu. Američki domaći hamburgeri su fenomenalni, tu su i kvalitetni goveđi stejkovi koji se peku na roštilju, zatim jela sa morskim plodovima (krabama, jastozima i školjkama), cepkana svinjetina sa salatom od kupusa, domaćim kečapom i pasuljem iz rerne, pa razne slatke američke pite, biskviti, palačinke, skonsi, lepljivi pužići...
Pre nego što sam sama počela da je spremam, američka kuhinja mi se nije toliko dopadala. Sad već uživam u njoj i rado je spremam. Uskoro će izaći moj prvi kuvar posvećen upravo američkoj kuhinji. Htela sam da našim ljudima u Srbiji približim autentičnu američku kuhinju, a pošto znam da naš svet voli da kuva, uverena sam da će uživati.

Može li se zdrava, domaća kuhinja izboriti sa velikim igračima čiji je primarni cilj profit?
- Marketing je oblikovao celo američko društvo, generacije su odrastale na hrani koja se kupuje u prodavnici i zagreva u mikrotalasnoj rerni, kolači se spremaju iz unapred pripremljene smese iz kutije, jednostavno deca nisu mogla da nauče od roditelja kako da kuvaju, i to je naravno uticalo na zdravlje nacije. Mi, mislim na nas sa Balkana, kuvanje uzimamo zdravo za gotovo, a u Americi ima ljudi koji ne bi znali šta da rade sa svežim namirnicama. Ne bi znali kako da ih skuvaju, jer su navikli samo na procesuiranu i gotovu hranu.

Kažete da ste samouka kuvarica. Šta Vas je motivisalo da počnete da kuvate?
- U jednom trenutku bila sam veoma isfrustrirana što ne mogu da kupim pristojan hleb. Obližnji supermarket imao je očajnu pekaru, pa sam rešila sama da ga spremam. Nakupovala sam knjige koje se bave pravljenjem hleba, kupila sam baking stone, kamen za pečenje, lopaticu za prenošenje hleba i kvalitetno brašno. Tako je krenula moja avantura. Prve hlebove sam pravila iz odlične knjige Pitera Rajharta The Bread Baker’s Apprentice. Vremenom sam postajala sve bolja, a moji recepti su objavljivani i birani u krug najboljih.

Vaš blog prate uglavnom žene. Kakve su reakcije, šta budi najviše pažnje?
- Skoro 90% pratilaca mog bloga su žene, bilo iz Srbije ili drugih zemalja čiji narodi razumeju srpski. Veoma sam srećna što je moj blog okupio toliko dobronamernih ljudi. Ljudi se javljaju da me pitaju za neki savet ili da im razjasnim recept, ali ipak najviše je onih koje žele samo da se jave, da mi se zahvale na receptima, da kažu odakle me prate, ili da podele svoje emocije sa mnom. Neki su zahvalni što sam ih inspirisala da zavole kuvanje, drugi su naučili puno o hrani, ima i onih koji najviše vole da čitaju moje priče iz Amerike. Opet, ja sam najsrećnija kada čujem kako im je neko jelo ili poslastica sa bloga ulepšalo dan, kako su svi uživali, i onda kažem sebi, eto, taj blog ima smisla.

Da li postoji neki porodičan recept, iz detinjstva, koji i sada preporučujete?
- Zvuči čudno, ali što se tiče kuvanja ja sam samouka. Moja mama me je držala podalje od kuhinje, a moja baka, sa kojom sam najviše vremena provodila leti na selu, nije baš bila zainteresovana za kuvanje. Sve što sam naučila o kuvanju, naučila sam iz knjiga, sa interneta i u kuhinji. Čak sam i recepte iz domaće kuhinje prilagodila svom načinu pripreme: Nema kupovne mešavine začina, ali zato ima začinskog bilja, uvek puter - nikad margarin, maslinovo ulje umesto običnog, a bogami nema ni zaprške.

Dobra kuhinja ne postoji bez kvalitetnih sastojaka i začina. Vlogeri i blogeri na radnoj površini drže saksiju sa svežim peršunom, bosiljkom... Gajite li sami začine?
- Imam gradsku baštu u zadnjem dvorištu kuće, malu, ali vrlo korisnu. Vremenom sam naučila šta je najbolje saditi na tako malom prostoru: lisnati kelj i blitvu, paradajz i krastavac, luk, zelena salata i rukola, komorač i naravno razno začinsko bilje. Biljke ne prskamo i rado ih koristim u kuhinji. Sad je upravo vreme za paradajz.

Mnogima je nedostatak vremena izgovor za ručak u fast food restoranu. Koliko je to opravdano, da li priprema zdrave hrane zahteva vreme?
- Nedostatak vremena jeste izgovor, ali morate da imate na umu da je kuvanje veština koja traži dosta vremena i prakse, a puno ljudi nema ni jedno ni drugo. Nije samo do ljubavi, kuvanje traži i dosta strpljenja, nekad je to i težak fizički posao. Mislim da je važno da se deca zarana upoznaju sa kuvanjem. Jeste teško motivisati najmlađe, ali vremenom će savladati tehniku, naučiće šta je zdrava hrana, i na kraju će postati kreativni. A kada odrastu umeće za pola sata da naprave ukusan i zdrav ručak, bez posebnog angažovanja. To je upravo moja osnovna ideja: da svako nauči da kuva s lakoćom, da svakom bude jednostavno da sam nešto na brzinu napravi i da ne naručuje bezukusnu hranu od jeftinih i nezdravih sastojaka. Kad čovek postane majstor u kuhinji, standardi kada je hrana u pitanju biće visoki, a komplikovanija jela mogu se praviti vikendom.

Internet je na neki način vratio mnoge žene u kuhinju. Kako su domaćice sa keceljom i oklagijom postale umetnici na društvenim mrežama?
- Kod nas, mislim na Srbiju, kuvanje je dugo važilo za nešto retrogradno, nešto čemu robijate kad se udate, i nažalost to je uvek bio zadatak žene u porodici. U Americi puno muškaraca kuva, zapravo vole da se pohvale svojim kulinarskim umećem, pa često kad odemo u goste domaćin je taj koji nam sprema hranu. Danas homemade food, hrana spremljena kod kuće, znači zdravlje, i ne samo to, to znači i okupljanje članova porodice, to su važni porodični rituali u kojima svi učestvuju i uživaju. A internet i društvene mreže samo su pomoć u svemu tome.
S. S.
Foto: A. Koska

Komentari (0)

Ostavite komentar

MAGIČNO BILJE, PRODAVNICE

BEOGRAD:

  • Maksima Gorkog 25 (blizu Kalenić pijace),
    011/245-07-82
    radno vreme
    radnim danima 8h-20h,
    subotom 9h-15h
    nedeljom 9h-14h
LOKACIJE PRODAVNICA

BEOGRAD:

  • Brankova 16,
    011/328-35-07
    radno vreme
    radnim danima 9h-18h
    subotom 9h-15h
  • Zaplanjska 32 (TC Stadion)
    064/643-30-55
    radno vreme
    10h-22h radnim danima
PRATITE NAS

Development: draganmarkovic.net