KAKO IZBEĆI CREVNE INFEKCIJE NA LETNJIM VRUĆINAMA

19.07.2017 | AKTUELNO | Pregleda: 355 | Autor: | 0

Perite ruke, pazite šta jedete i pijete


Crevne infekcije uobičajen su pratilac letnjih vrućina. Visoke temperature doprinose brzom kvarenju inače osetljivih namirnica, a loši higijenski uslovi pogoduju lakšem prenosu bakterija, virusa, kao i parazita i njihovih produkata, toksina.

Do infekcija najčešće dolazi kada se jede neoprano voće i povrće ili se pije zagađena voda za piće. Do istih posledica zagađena voda može da dovede i ukoliko se koristi za spravljanje leda, pranje zuba ili se nalazi u bazenu. Prljave ruke, takođe, mogu biti izvor ovih infekcija.


Virusne infekcije
Rotavirusi i norovirusi glavni su uzročnici virusnih infekcija (gastroenteritisa). Oni u crevima oštećuju sluzokožu dovodeći do poremećaja apsorpcije vode i elektrolita, zbog čega nastaje dijareja. Posle kratke inkubacije bolest protiče u vidu stomačnog gripa, sa povišenom temperaturom, bolovima u mišićima, mučninom, povraćanjem, grčevima u trbuhu i, naravno, dijarejom. Simptomi traju dva do tri dana i spontano prestaju. Kod starijih osoba sa hroničnim bolestima i oslabljenim imunitetom, navedeni simptomi mogu da potraju i deset dana.
Lečenje virusne infekcije zasniva se na nadoknadi izgubljene tečnosti. U toku dana treba piti običnu vodu ili crni čaj, više puta, u manjim količinama. U tu svrhu mogu da posluže i posebni rastvori za rehidraciju koji sadrže odgovarajući odnos neophodnih sastojaka - minerala, šećera i vode. U slučaju većeg gubitka tečnosti primenjuje se parenteralna rehidracija, koja podrazumeva davanje infuzionih rastvora intravenskim putem.
Pojava virusnih infekcija može da se spreči održavanjem lične higijene, koja podrazumeva redovno pranje ruku i korišćenje bezbedne vode za piće. Na putu treba koristiti isključivo flaširanu vodu. Hrana mora da bude termički dobro obrađena, a površine koje se koriste dezinfikovane. Takođe, treba izbegavati kontakt sa obolelima od ove infekcije.

Bakterijske infekcije
U bakterijska oboljenja organa za varenje spadaju crevne infekcije i intoksikacije, odnosno trovanje hranom. Trovanje izaziva bakterija staphilococcus aureus. Ona produkuje termostabilni toksin koji se najčešće nalazi u mlečnim ili mesnim proizvodima. Već nekoliko sati od unošenja zagađene hrane javlja se povraćanje i dijareja. Na sreću, nastala bolest traje kratko i prolazi spontano. Osim oralne, a u težim slučajevima parenteralne rehidracije, odnosno infuzije, druga specifična terapija nije potrebna.
Do ove vrste infekcija mogu da dovedu i mnogo opasnije bakterije (salmonella, shigella i escherichia coli) koje u organizam dospevaju unosom termički neobrađene hrane, najčešće jaja, mlevenog mesa i mlečnih proizvoda.
Pijenje vode zagađene bakterijama takođe može da izazove infekciju. Inkubacija traje od osam sati do dva dana, a onda dolazi do skoka temperature praćene mučninom, povraćanjem, grčevima u trbuhu i dijarejom.
U stolici mogu da se nađu i tragovi krvi ili sluzi. Bolest traje nekoliko dana, ukoliko ne dođe do komplikacija. Uz odgovarajuću rehidraciju, kod najvećeg broja bolesnika dolazi do spontanog izlečenja.

Jedino mala deca, stari i hronični bolesnici teže podnose ovu vrstu infekcija, zbog čega dobijaju specifičnu antibiotsku terapiju.
Osobe sa crevnom infekcijom treba da miruju i nadoknađuju izgubljenu tečnost. Ukoliko se dijareja javi kod bebe nikako ne treba prekidati dojenje, jer blagotvornost majčinog mleka ubrzava ozdravljenje.

Termička obrada namirnica je izuzetno važna, a to znači da ne treba jesti živa jaja ili nedovoljno pečeno meso. Na visokim temperaturama gotovo sve namirnice postaju kvarljive, zbog čega moraju da se čuvaju u frižideru. Hrana mora da se zaštiti i od insekata, kao što su muve ili bubašvabe, jer i one prenose neke bolesti. Više treba voditi računa o konzumiranju hrane na ulici, odnosno u kioscima i restoranima brze hrane, gde se crevne infekcije najlakše "zarade".

KAKO IZBEĆI CREVNE INFEKCIJE NA LETNJIM VRUĆINAMA
Perite ruke, pazite šta jedete i pijete

Crevne infekcije uobičajen su pratilac letnjih vrućina. Visoke temperature doprinose brzom kvarenju inače osetljivih namirnica, a loši higijenski uslovi pogoduju lakšem unosu bakterija, virusa, kao i parazita i njihovih produkata, toksina.
Prenose se fekalno-oralnim putem, obično unošenjem kontaminirane hrane ili vode, ali i direktnim kontaktom sa drugom obolelom osobom. Podjednako su im podložna i deca i odrasli. Na sreću, uglavnom su sporadične i retko kada poprimaju epidemijske razmere.
Do infekcija najčešće dolazi kada se jede neoprano voće i povrće ili se pije zagađena voda za piće. Do istih posledica zagađena voda može da dovede i ukoliko se koristi za spravljanje leda, pranje zuba ili se nalazi u bazenu. Prljave ruke, takođe, mogu biti izvor ovih infekcija.
Virusne infekcije
Rotavirusi i norovirusi glavni su uzročnici virusnih infekcija (gastroenteritisa). Oni u crevima oštećuju sluzokožu dovodeći do poremećaja apsorpcije vode i elektrolita, zbog čega nastaje dijareja. Posle kratke inkubacije bolest protiče u vidu stomačnog gripa, sa povišenom temperaturom, bolovima u mišićima, mučninom, povraćanjem, grčevima u trbuhu i, naravno, dijarejom. Simptomi traju dva do tri dana i spontano prestaju. Kod starijih osoba sa hroničnim bolestima i oslabljenim imunitetom, navedeni simptomi mogu da potraju i deset dana.
Lečenje virusne infekcije zasniva se na nadoknadi izgubljene tečnosti. U toku dana treba piti običnu vodu ili crni čaj, više puta, u manjim količinama. U tu svrhu mogu da posluže i posebni rastvori za rehidraciju koji sadrže odgovarajući odnos neophodnih sastojaka - minerala, šećera i vode. U slučaju većeg gubitka tečnosti primenjuje se parenteralna rehidracija, koja podrazumeva davanje infuzionih rastvora intravenskim putem.
Pojava virusnih infekcija može da se spreči održavanjem lične higijene, koja podrazumeva redovno pranje ruku i korišćenje bezbedne vode za piće. Na putu treba koristiti isključivo flaširanu vodu. Hrana mora da bude termički dobro obrađena, a površine koje se koriste dezinfikovane. Takođe, treba izbegavati kontakt sa obolelima od ove infekcije.
Bakterijske infekcije
U bakterijska oboljenja organa za varenje spadaju crevne infekcije i intoksikacije, odnosno trovanje hranom. Trovanje izaziva bakterija staphilococcus aureus. Ona produkuje termostabilni toksin koji se najčešće nalazi u mlečnim ili mesnim proizvodima. Već nekoliko sati od unošenja zagađene hrane javlja se povraćanje i dijareja. Na sreću, nastala bolest traje kratko i prolazi spontano. Osim oralne, a u težim slučajevima parenteralne rehidracije, odnosno infuzije, druga specifična terapija nije potrebna.
Do ove vrste infekcija mogu da dovedu i mnogo opasnije bakterije (salmonella, shigella i escherichia coli) koje u organizam dospevaju unosom termički neobrađene hrane, najčešće jaja, mlevenog mesa i mlečnih proizvoda.
Pijenje vode zagađene bakterijama takođe može da izazove infekciju. Inkubacija traje od osam sati do dva dana, a onda dolazi do skoka temperature praćene mučninom, povraćanjem, grčevima u trbuhu i dijarejom.
U stolici mogu da se nađu i tragovi krvi ili sluzi. Bolest traje nekoliko dana, ukoliko ne dođe do komplikacija. Uz odgovarajuću rehidraciju, kod najvećeg broja bolesnika dolazi do spontanog izlečenja. Jedino mala deca, stari i hronični bolesnici teže podnose ovu vrstu infekcija, zbog čega dobijaju specifičnu antibiotsku terapiju.
Osobe sa crevnom infekcijom treba da miruju i nadoknađuju izgubljenu tečnost. Ukoliko se dijareja javi kod bebe nikako ne treba prekidati dojenje, jer blagotvornost majčinog mleka ubrzava ozdravljenje.
Lekari savetuju da se u letnjem periodu koristi lakša hrana u češćim obrocima. Po mogućstvu, svakog dana puno povrća i voća dobro opranog, kao i proizvoda od žita, odnosno crnog integralnog brašna. Od mesa se preporučuje piletina i riba. Osim vode treba piti slatko i kiselo mleko, jogurt, biljne i voćne čajeve, negaziranu mineralnu vodu, blago zasoljene supe.
Termička obrada namirnica je izuzetno važna, a to znači da ne treba jesti živa jaja ili nedovoljno pečeno meso. Na visokim temperaturama gotovo sve namirnice postaju kvarljive, zbog čega moraju da se čuvaju u frižideru. Hrana mora da se zaštiti i od insekata, kao što su muve ili bubašvabe, jer i one prenose neke bolesti. Više treba voditi računa o konzumiranju hrane na ulici, odnosno u kioscima i restoranima brze hrane, gde se crevne infekcije najlakše "zarade".


Tagovi:

I još pogledajte:

Komentari (0)

Ostavite komentar

MAGIČNO BILJE, PRODAVNICE

BEOGRAD :

  • Maksima Gorkog 25 (blizu Kalenić pijace),
    011/245-07-82
    radno vreme
    radnim danima 8h-20h,
    subotom 9h-15h
    nedeljom 9h-14h
LOKACIJE PRODAVNICA

BEOGRAD :

  • Brankova 16 ,
    011/328-35-07
    radno vreme
    radnim danima 8h-20h
    subotom 9h-15h
  • Zaplanjska 32 (TC Stadion)
    064/643-30-55
    radno vreme
    10h-22h radnim danima
PRATITE NAS

Development: draganmarkovic.net