SEZAME, OTVORI SE

06.06.2017 | AKTUELNO | Pregleda: 587 | Autor: | 0

Istorija bilja - susam

Egipćani su ga mleli u brašno, Kleopatra je s njim negovala kožu, a Marko Polo zapisao da je susamovo ulje najnežnija tvar koju je ikada probao na svim svojim putovanjima

Susam je cvetnica koja raste u toploj regiji od Afrike do Indije. Veruje se da je prvo kultlivisana u oblasti Pakistana i Indije oko 2000. godine pre nove ere. Ipak, prva dokumentovana upotreba vezuje se za Kinu i period oko 3000. godine pre nove ere. Tada je susamovo ulje korišćeno kao gorivo za osvetljenje prostorija, ali i kao sirovina za izradu mastila.
Iako najverovatnije potiče iz Afrike, gajen je u svim područjima starog sveta. Izvorno afričko ime benne potisnuto je semitskim nazivom sesame, a preko imena poznatog u antičkoj Grčkoj sesamon i latinske verzije sesamum, stiglo je i do drugih oblasti, pa i do nas.
Šira upotreba u medicini, religijskim obredima i pripremi hrane vezuje se, ipak, za znatno kasniji period - 2. vek pre nove ere i oblast Indije i Pakistana.
Pošto je susam gajen u toplim oblastima od Afrike do Kine, svaki narod koji je živeo na tom prostoru imao je svoje legende i specifičan način korišćenja.

Vino za bogove
Tako su, po asirskoj mitologiji, bogovi pili vino od susama dok su stvarali svet, a to samo seme čini svetim. U hinduističkim legendama seme susama simbol je besmrtnosti, u tamilskoj literaturi je sveta biljka i njegovo ulje savetuje se neuhranjenima, uz praktikovanje kupki sa susamovim uljem najmanje jednom nedeljno (muškarci sredom i nedeljom, žene petkom). A ako je mnogo vruće, tamilska tradicionalna medicina savetuje tuširanje uz dodatak susamovog ulja, čime se telo hladi i vrućina lakše podnosi.
Deo je dijeta starih indijskih civilizacija iz vremena oko 4000. godine pre Hrista. Proizvodnja susama zabeležena je i u spisima koji potiču iz dolina Tigra i Eufrata iz 1600. godine pre Hrista.
Egipćani su ga mleli u brašno, a Kleopatra je s njim negovala kožu. Marko Polo je susamovim uljem bio toliko oduševljen da je zapisao da je najnežnija stvar koju je ikada probao na svim svojim putovanjima upravo ovo ulje.
Susam je u staroj Kini dodavan u hranu, a ubrzo je postao i omiljena grickalica, ali i sastavni deo na pari spremljenih hlepčića koje su prodavali ulični prodavci.
Iako je susam izborio mesto u svim kuhinjama sveta, svaka nacija pronašla je način da jela obogati. U Japanu celo seme dodaje se u salate, ali i u suši. Na Siciliji i u Francuskoj njime se posipa hleb, na Kubi od šećera, kikirikija i susama pravi se lokalna verzija susam-štanglice...
A svako ozbiljnije pecivo danas teško je zamisliti bez susamovih semenki na korici, bilo u kom delu sveta da se nalazimo. Mesto je pronašao i u lancima brze hrane, gde se skoro svaki hamburger servira u zemički posutoj susamom.

Crno i belo
Postoje dve vrste susamovog semena: crno i belo. Festivalom Lampiona 15-og dana prvog meseca u kineskoj Novoj godini, završavaju se praznici, a pastom od crnog susama pune se knedlice koje su tradicionalan dezert. Slatka supa od crnog susama takođe je poznat kineski delikates. Priprema se tako što se seme susama pažljivo u voku preprži, zatim samelje i kuva u zaslađenoj vodi sa kašikom pirinčanog brašna da bi se dobila gustina.
Beli susam Kinezi uglavnom stavljaju u slatkiše.
Postoji puno jela koja su nastala na Bliskom istoku i u drevnoj Grčkoj, a neka se i danas mogu pronaći u specijalizovanim radnjama. Tako, na primer, susamova oblanda potiče iz stare Grčke. U originalu to je jednostavna mešavina meda i pečenog susamovog semena, a u ruralnim oblastima Grčke i danas se priprema uz dodatak sušenih smokvi, suvog grožđa ili badema. Šećer je dodavan u industrijskoj proizvodnji i danas se kao susam-štangilce pakuje i prodaje u providnom celofanu, u prodavnicama zdrave hrane.

Pasta i ulje
Susamova pasta i ulje korišćeni su u kuhinjama Bliskog istoka, centralne i dalekoistočne Azije. Ipak, bliskoistočne verzije jela ne mogu biti pomešane sa azijskim verzijama, svaka je toliko specifična da bi kombinovanje uništilo originalan izgled i ukus. Evropska i bliskoistočna verzija ulja dobija se hladnim presovanjem, tako da je tečnost zlatne boje, a ukus orašast. Tačka gorenja mu je visoka, te je odlično za prženje. Kinesko i japansko susamovo ulje dobija se ceđenjem pečenog semena belog susama, a rezultat je drugačiji ukus i tamnija boja.
Susamova pasta pravi se od pečenog semena. Na Bliskom istoku poznata je kao tahini i razlikuje se od kineske verzije u kojoj se semenje peče na višoj temperaturi.
Ako stoji duže, iz paste će se izdvojiti ulje, i tada je treba prebaciti u blender i izmiksati toliko koliko je dovoljno da se ponovo ujednači.
Tahini sa leblebijom čini humus, još jedan bliskoistočni delikates.
U turskoj kuhinji obrok od ribe najčešće se zasladi desertom od susamove paste - alvom ili halvom. U zavisnosti od lokalnih recepata alva se obogaćuje pistaćima ili bademom.

U medicini
Susamovo ulje kuvano sa jajima i crnim lukom tradicionalan je arabljanski lek protiv prehlada. U Iranu ulje se pije kao laksativ, a u Jordanu verovalo se da seme stimuliše lučenje mleka.
U antičkoj Grčkoj susamovo seme koristilo se za podizanje energije, mentalne i fizičke, a verovalo se da ima i kontraceptivno dejstvo. Upotreba u ovom poslednjem slučaju vrlo je specifična: susamovo ulje nanosi se na penis pre odnosa i njegove čudesne moći sprečiće začeće.
Napitak od lišća susama u južnim državama Sjedinjenih Država korišćen je kao pomoć kod kolere, katara, poremećaja rada organa za varenje.
Danas se koristi za masažu, negu kose...
U tradicionalnoj kineskoj medicini suvo cveće susama leči alopeciju, konstipaciju i bradavice. Neki izvori ga navode kao rešenje za parodentozu i probleme sa desnima. Mleveno seme pomagalo je kod ujeda insekata i opekotina, a obloge su smatrane blagodetima za kožu. Vruć ekstrakt od susamovog semena korišćen je za tretiranje mnogih zdravstvenih problema, pa i impotencije i tuberkuloze. Kao tonik smanjivao je simptome menopauze.
Dokazano je da je susam izuzetno bogat gvožđem i dovoljno je uneti samo 25 grama ovog semena da bi se zadovoljila polovina dnevnih potreba čoveka. Osim gvožđa, u velikim količinama prisutni su i kalcijum, mangan, bakar, magnezijum i selen.
Od vitamina, posebno mesto zauzima vitamin E, moćan antioksidans koji štiti ćelije od starenja, pojave tumora i srčanih bolesti. Istovremeno, izvrstan je izvor i vitamina B1, piridoksina B6, nijacina, folne kiseline i riboflavina.
Za osobe koje nemaju u organizmu dovoljno kalcijuma, susam je namirnica izbora. Dovoljno je jednu supenu kašiku ovog semena potopiti u 0,5 decilitra jogurta i ostaviti da prenoći. Ujutru pojesti na prazan stomak. Postupak ponavljati.
Zbog svega nabrojanog, tananu semenku koju doživljavamo kao ukras na đevreku ili kori pice treba da posmatramo drugačije. I da joj na jelovniku damo mesto koje zaslužuje.

Ali Baba i 40 razbojnika
Zašto je Alibaba izabrao susam
Istoričari književnosti veruju da je susam bio toliko poznat lokalnom arapskom stanovništvu, da je bilo logično da će “autsajderi” ovu frazu brzo zaboraviti upravo zbog toga što je za njih susam bio nešto potpuno obično i svakodnevno. Drugi veruju da je fraza proizašla iz činjenice da zrele susamove mahune prilikom otvaranja puknu, a zvuk liči na otključavanje.

Komentari (0)

Ostavite komentar

MAGIČNO BILJE, PRODAVNICE

BEOGRAD :

  • Maksima Gorkog 25 (blizu Kalenić pijace),
    011/245-07-82
    radno vreme
    radnim danima 8h-20h,
    subotom 9h-15h
    nedeljom 9h-14h
LOKACIJE PRODAVNICA

BEOGRAD :

  • Brankova 16 ,
    011/328-35-07
    radno vreme
    radnim danima 8h-20h
    subotom 9h-15h
  • Zaplanjska 32 (TC Stadion)
    064/643-30-55
    radno vreme
    10h-22h radnim danima
PRATITE NAS

Development: draganmarkovic.net