UMESTO APARTMANA POSADIO LINCURU

12.10.2016 | AKTUELNO | Pregleda: 8892 | Autor: | 0

Na 1.300 metara nadomorske visine, na imanju Dejana Krstojevića u selu Lisina na Kopaoniku, sedam godina nakon sadnje, ove jeseni svetlost dana ugledaće pet hiljada korenova biljake čija je lekovitost poznata vekovima

Mit srpske poljoprivrede - malina, rađa u prvoj godini nakon sadnje, a pun prinos postiže u trećoj. Sličan je slučaj i sa jagodama. A da li postoji neko ko ima strpljenja da sačeka sedam godina da bi stigao do prve berbe? Upravo takav entuzijasta i zaljubljenik u prirodu je na delu svog imanja na padinama Kopaonika zasadio jednu od najugroženijih biljaka na Balkanu - lincuru. Na samo 5 km od pozantog ski centra, u selu Lisine, Dejan Krstojević, zaposlen kao čuvar prirode u NP Kopaonik, ove će jeseni izvaditi prve korenove brižno negovanih zasada biljke kojoj preti nestanak.
- Počeo sam pre sedam godina, imam oko pet hiljada biljaka na 10 ari površine, korenovi su dostigli težinu od oko jedan kilogram i krajem septembra se spremam na prvu ,žetvu,, objašnjava Dejan Krstojević.
Seme lincure potiče od prvog odgajiivača ove biljke na Kopaoniku, Svete Kalabića, koji je zbog sticaja okolnosti morao privremeno da odustane od svoje plantaže. Od tog semena Dejan Krstojevic sam je proizveo rasad i zasadio prve sadnice.
- Lincuru su veoma dugo nekontrolisano iskopavali i uništavali. Ta praksa je započela još pre Druog svetskog rata i nastavila se do danas. U prirodi je zaista ima veoma malo. Da bismo je sačuvali ovde na Kopaoniku, gde joj je prirodno stanište, prošle godine je otpočeo projekat u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode u kojem sam i ja učestovao. Uzeli smo seme iz prirode, proizveli rasad, i biljku ćemo vratiti u prirodu, i to na isto mesto - objašnjava Krstojević.

Prve dve godine traži samo okopavanje: koren mlade biljke

100.000 sadnica čeka presađivanje

U plodnoj ravnici proizvođači imaju mogućnost izbora, a kada živite na 1.300 metara nadmorske visine možete se okrenuti turizmu, kako je to učinila većina meštana kopaoničkih i potkopaoničkih sela. Činjenica jeste da bi svaki turista poželeo da iz sobe ima pogled kakav imaju Dejanove biljke - između padina u dolini se nazire Raška, a iznad nje obronci Golije. Ipak, ovaj domaćin se odlučio na veći izazov i umesto apartmana posadio je - lincuru.
- Kada živite ovde gde ja živim, kada tražite dodatni izvor prihoda, morate se snalaziti. Učinilo mi se da je priča o lincuri dobra, da na njoj mogu da zaradim, a da li će se sve ovo isplatiti, videću uskoro. Drugi su se okrenuli malinama, kupinama ili pitomim borovnicama, dodaje Dejan Krstojević.
Kao i svaka novina, i sadnja lincure je propraćena nepoverenjem, podozrenjem i dozom zadirkivanja. Ipak, Dejan je imao sreću da je dečije bolesti gajenja lincure prvi preležao pionir gajenja Sveto Kalabić.
- Nije bilo neke naročite reakcije okoline, a da li će krenuti još neko kao i ja, verovatno hoće. Za sada i moj stric ima plantažu, doduše manju, sa oko dve hiljade biljaka, ali mislim da svi u okolini čekaju da vide da li će se meni isplatiti uložen rad i vreme - objašnjava Dejan Krstojević.
Svaki koren lincure sa ove plantaže za otkup potrebno je osušiti u sušari. Suva lincura može se u džakovoma čuvati do 6 godina, što znači da je u odnosu na druge biljke sa lincurom lakše reagovati na tržištu i čekati veću potražnju i višu cenu. Najveći otkupljivač je Institut “Josif Pančić”, mada ima još zainteresovanih, tako da problema sa plasmanom neće biti.
- Lincura se ne može izvoziti jer je zaštićena vrsta (do skoro je bila na listi strogo zaštićenih). Ipak, prelaskom na plantažno gajenje više se neće smatrati ugroženom, tako da će plasman u inostranstvo verovatno uskoro biti moguć. Plantažno gajenje takođe znači i da će napad na biljke u prirodi biti manji, jer ako možete lako da je kupite, verovatno se nećete penjati po nepristupačnim delovima planine da biste je pronašli. Ljudi pogrešno misle da lincura voli kamenjare i nepristupačna mesta, ali to su oblasti do kojih je teško doći, i to ju je spaslo. To je vrsta koja naseljava pašnjake i planinske livade na visini višoj od 800 metara. Sa tih oblasti je počupana, ne samo na Kopaoniku, već je nema i na sličnim mestima na Zlatiboru, Tari, Staroj planini. Ipak, na Stolovima kod Kraljeva uspela je da opstane na samo 300 metara nadmorske visine... Zadržala se u klisurama Kopaonika gde ljudi ne mogu da se spuste i iščupaju je.
Što se gajenja tiče, Krstojević ističe da je lincura divlja vrsta, tako da je bitno samo prve godine suzbiti korov da je ne bi ugušio. U trećoj i četvrtoj dovoljno je košenje između redova. Biljka je gorka i nema prirodnih neprijatelja osim lisnih vaši, mada ni one skoro da ne mogu da joj nanesu štetu. Pošto se gaji za primenu u farmaciji, zabranjeno je prskanje bilo kakvim hemikalijama.
U našem kraju odavno je poznata u narodu, kod bolesti organa za varenje, za poboljšanje apetita, bolji imunitet.

Sa plantaže vide se Raška i obronci Golije

100.000 sadnica
Svake godine Dejanovu plantažu obilazi inspektor za zaštitu životne okoline, koji broji cvetove, utvrđuje koliko semena ima, kao i stručnjaci iz Zavoda za zaštitu prirode.
Trenutno na lageru Dejan Krstojević ima oko sto hiljada sadnica, što je dovoljno za oko dva hektara površine, a da li će se plantaža proširiti, znaće ove jeseni.
- Kada bi ljudi bili sigurni u prinos i plasman, svake godine bi mogla da se zasadi po jedna parcela koja ne mora da bude veća od 10 ari, pa bi svake jeseni deo biljaka postigao dovoljnu zrelost za vađenje i dalju preradu. Na to mesto bi odmah došle nove sadnice i proizvodnja bi bila praktično bez prekida. Veće površine bilo bi teško obraditi, jer je u gajenju lincure plevljenje najzahtevniji deo procesa - tu rade ruka i motika, nema drugog rešenja, nema mehanizacije koja bi pomogla - objašnjava Krstojević, i dodaje:
- Osim lincure Kopaonik je poznat po lekovitom bilju: na njemu rastu kantarion, hajdučka trava koja je dobra za stomačne probleme, virak za ženske bolesti, vranilova trava potopljena u maslinovom ulju nakon petnaest dana se procedi i efikasno eliminiše kandidu, tu je i divlja nana, šipak...
Dejan je svakom ko je bio zainteresovan da u bašti zasadi lincuru poklanjao po nekoliko sadnica, sve do dvorišta Jošaničke banje, ali nikom nije uspelo da biljku očuva, jer može da uspe samo u peskovitom i kiselom zemljištu i na odgovarajućoj nadmorskoj visini.
- Lincura je višegodišnja biljka koja može da živi pedeset godina. Interesantno je da one biljke koje cvetaju jedne godine, kroz sledeću prolaze bez cvetanja, jer im je potrebno vreme da povrate energiju utrošenu na stvaranje cveta i semena. Vadi se za upotrebu u farmaciji između pete i sedme godine, jer tada ima u korenu najviše materija koje imaju lekovita svojstva - zaključuje Dejan Krstojević.


U prirodi proklija samo 1% semena

Seme lincure je lagano, u jednom gramu ima i više od hiljadu semenki, ali mali broj će proklijati u prirodi. Maksimalno dva, a najčešće samo jedan procenat semena stvoriće novu biljku, jer seme najčešće padne u travu i na drugo rastinje i zbog toga ne može da proklija. Lincura voli kisela, planinska zemljišta.


S. S.

Komentari (0)

Ostavite komentar

PRODAVNICA BR. 1

Maksima Gorkog

  • Maksima Gorkog 25
    (blizu Kalenić pijace), Beograd

    011/245-07-82
    radnim danima: 8h-20h,
    subotom: 9h-15h
    Pogledajte na mapi ovde
PRODAVNICA BR. 2

Brankova

  • Brankova 16, Beograd

    011/328-35-07
    radnim danima: 10h-18h
    subotom: 9h-15h
    Pogledajte na mapi ovde
PRODAVNICA BR. 3

  • Ilije Garašanina 5 A
    (Palilulska pijaca), Beograd
    064/643-30-55
    Radno vreme od 8h-15h
    Ponedeljak je neradan dan
    Pogledajte na mapi ovde.

Development: draganmarkovic.net

Upotreba kolačića (eng. Cookies). Ovaj sajt koristi kolačiće u cilju analize saobraćaja i poboljšanja korisničkog iskustva. Daljim korišćenjem sajta izjavljujete da se slažete sa upotrebom kolačića.
Razumem