MED KOJI JE „OŽIVEO“ SELO

Kada je dvadesetšestogodišnja Guzel Sanžapova, osnivač i vlasnik firme „Koko belo“, odlučila da započne proizvodnju kremastog meda u zabačenom ruskom selu, ni na kraj pameti joj nije bilo sticanje profita. Njen cilj je bio da spase selo i omogući ljudima posao.Umesto da postane profitabilna kompanija, njen projekat je obezbedio posao starijim ženama u selu i revitalizovao čitavu zajednicu.
Koristeći med iz pčelinjaka svog oca u selu Mali Turiš u Sverdlovskoj oblasti na Uralu i voće koje sakupljaju lokalne starije žene, Sanžapova je započela proizvodnju jedinstvenog proizvoda – meda sa bobičastim voćem. Zahvaljujući njenoj ideji, mnoge bake u selu su uposlene, što je doprinelo potpunom oživljavanju seoske zajednice.
„Za potpunu transformaciju sela verovatno će biti potrebno od pet do dvadeset godina, ali već vidim kako se zajednica povezala. Ranije su bake provodile vreme kod kuće, gledajući TV, a sada vole da se međusobno druže“, primetila je ona.
Prema njenim rečima, u Rusiji se ne može poslovno napredovati samo uz pomoć kraudfandinga (relativno nov koncept finansiranja kada ljudi imaju ideje, ali ne i novac da ih realizuju, pa do njega dolaze predstavljanjem svoje ideje internet zajednici, čiji članovi potom, ako žele da se ideja ostvari, daju svoj novac).
„Kraudfanding nam više služi kao vrsta pi-ara, to je način da privučemo pažnju javnosti i ukažemo na problem“, rekla je ona i objasnila da ovakav koncept finansiranja može da posluži samo kao dodatni izvor prihoda.

„Mi smo uspeli da prikupimo 20.000 od potrebnih 1.800.000 dolara za izgradnju drugog pogona za realizaciju projekta. To je takođe dobar način da proverite tačno koliko je vaš plan održiv. Ako ideja koju predlažete ne postane popularna na kraudfanding sajtu, onda je malo verovatno da će uspeti“, naglašava ova mlada devojka.
Njena vizija, međutim, prevazilazi samo puku proizvodnju meda.
„Trenutno gradimo turistički centar, tako da ljudi mogu da dođu i da se uvere kako se pravi med“, rekla je ona i dodala da će se poseta centru naplaćivati minimalno, koliko da se pokriju troškovi „pitâ koje će bake spremati“.
Kako kaže Sanžapova, svoje proizvode još uvek ne planira da izvozi, ali je sigurna da je „njen med boljeg ukusa od onog koji se prodaje u Nemačkoj“.
Ovaj projekat je za Sanžapovu više od poslovnog poduhvata ili samog izvora prihoda – to je prilika da se starijim ženama, pravim ruskim babuškama iz sela Mali Turiš, poboljšaju uslovi života i povrati njihovo dostojanstvo.
„One su veoma vredne i drage. Naše bake žele da rade, da budu nezavisne i da se osećaju kao vredni članovi društva. One ne žele nikakvu socijalnu pomoć“, ističe Sanžapova i dodaje: „Mi gradimo biznis za generacije koje dolaze“, zaključuje ona.