PLES KAO PČELINJI JEZIK

03.06.2015 | AKTUELNO | Pregleda: 2158 | Autor: | 0

Karl fon Friš, austrijski etolog, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1973, dešifrovao je način na koji pčele komuniciraju u košnici


Davne 1923. godine, Austrijanac Karl Riter fon Friš, etolog (naučnik koji proučava ponašanje životinja), sedeo je na livadi i posmatrao svoje pčele u providnoj košnici. Cilj ovog njegovog originalnog eksperimenta bio je, kako je naglasio u svom govoru prilikom dodele Nobelove nagrade, da dokaže da pčele vide boje.
- Da li ima smisla da cveće postoji u toliko različitih boja, ako su pčele koje ga oprašuju i hrane se njime slepe za boje? – pitao se.
Tokom mnogobrojnih dana provedenih na livadi, Fon Friš je, međutim, otkrio mnogo više od toga kako svet žutih suncokreta i ljubičastih cvetova lavande izgleda u pčelinjim očima: dešifrovao je jezik ovih izuzetnih vrednih insekata.
Za svoj rad Karl fon Friš (20. 11. 1886 –12. 6. 1982.) dobio je Nobelovu nagradu za medicinu decembra 1973, zajedno sa holandskim ornitologom Nikolasom Tinbergenom i austrijskim zoologom Konradom Lorencom.
- Ako se vrte u krugu znači da je hrana blizu, ako se tresu dok ,plešu, to upućuje je da je nešto dalje. ,Ples, pčela je najsofisticiraniji način komunikacije koji poznajemo kod životinja koje nisu primati – naglasio je Fon Friš.
„Ples“ je specifičan model ponašanja pčela radilica koje su se tek vratile u košnicu posle sakupljanja nektara. One na taj način obaveštavaju „sledeću smenu“ pčela u kojem pravcu se nalazi najslasnije cveće i gde da lete u odnosu na sunce da bi našle hranu.
Tokom plesa, pčela pravi zamišljenu osmicu, tresući zadnjim delom tela dok prolazi centralnim, pravolinijskim delom zamišljene figure.
- Ti pokreti, sami po sebi ne bi bili ništa spektakularno, da pčele plesom ne saopštavaju iznenađujuće bogate informacije koje dele sa svojim društvom: pčele iz kolonije koje su na redu da tragaju za hranom dopuštaju da ih vodi miris pčela plesača – miris specifičnih medonosnih biljaka zakačen za telo pčele povratnice određuje ka kojem izvoru hrane treba da lete; što je slađi izvor hrane, ples je življi i duži – zabeležio je Fon Friš, napominjući da pčele rade „izuzetan posao nesebično, upozoravajući ostale stanovnice kolonije o poziciji izvora hrane“.
Nepodoban za naciste
Tokom svojih eksperimenata na polju 1923. godine, Karl fon Friš zaključio je da pčele vide deset puta više slika u sekundi nego ljudsko oko (dvesta u sekundi). Njegov najveći doprinos ipak je otkriće da pčele imaju svoj plesni jezik kojim obaveštavaju druge pčele o lokaciji hrane.
On je pokazao da su pčele sposobne da registruju komplikovane detalje svog leta i komuniciraju u košnici, osposobljavajući ostale da ponove put čak i kada je izvor hrane kilometrima daleko – pčele imaju neku vrstu sopstvenog satelitskog navigacionog sistema.
Karl fon Friš je zapazio da pčele koje se odmaraju u košnici preuzimaju neku vrstu lozinke od onih koje se vraćaju posle potrage za hranom, pa sledeći ta objašnjenja nepogrešivo pronalaze izvor hrane. Mudri etolog napravio je staklenu košnicu za svoju koloniju pčela i obeležio ih šarenim tačkama. Zatim je postavio dva izvora hrane – činiju sa šećernim sirupom i pravo cveće na dve različite lokacije na livadi i posmatrao pčele koje su izlazile i ulazile u košnicu.
Ovog vrsnog naučnika, nažalost, nacistička partija sklonila je sa pozicije istraživača, jer je otkriveno da mu je jedan deda Jevrejin, i zaključeno je da „njegov rad sa pčelama ne doprinosi ideološkom okviru nacističke partije“.
Fon Frišove prvobitne opservacije, međutim, bile su samo vrh ledenog brega. Dvadeset godina posle prvih eksperimenata na livadi, on je 1943. godine nastavio da proučava pčelinji ples.
Pčelinji ples
Postavio je jedno hranilište na 12 metara od košnice, a drugo na 300 metara. Zapazio je da pčele izvode različitu „igru“ u košnici, u odnosu na to da li se vraćaju sa bližeg ili daljeg izvora hrane.
One koje se vraćaju sa bližeg izvora izvode kratak ples u krugu (vrte se), a sve koje su bile na daljem izvoru hrane „tresu se“ i duže vrte repom, praveći pri tom zamišljenu osmicu.
Takođe, Fon Friš je otkrio da pčele koje se „tresu“ pokazuju i smer u kojem se nalazi izvor hrane u odnosu na Sunce. Pčela se trese pod istim uglom u odnosu na češalj saća, pod kojim je i izvor hrane u odnosu na Sunce, i pod kojim sledeća tura pčela treba da leti.
Ako se, na primer, cveće nalazi pod uglom od 40o levo od pozicije Sunca, „igračica“ će zamišljenu osu svog plesa odigrati 40o ulevo od vertikale saća.
Uvek birajući ugao, „plesačica“ će pokazati pravac u kojem je cilj, čak i u tami košnice. Pčela svojim unutrašnjim časovnikom može čak i da preračuna dnevno kretanje Sunca preko neba, štimujući prema tome i svoj ples.
- Ti sati dok sam posmatrao kako su pčele otkrivale svoje tajne predamnom, ostali su nezaboravni. Pčele su, ne samo po mirisu polena sa repova povratnica otkrivale gde je izvor hrane, već su dobijale i uputstvâ o lokaciji, pa su se nepogrešivo, sa zapanjujućom tačnošću, kretale u pravcu cilja, izbegavajući lažne mete sa sličnim mirisom. Sposobnost pčela da prilagode svoj ples u zavisnosti od orijentacije saća i Sunca, dokaz je kongenijalnosti sa kojom majka Priroda upravlja inteligentnim pokretima rojeva i ostalih društvenih životinjskih kolektiva – zaključio je Karl fon Friš u svom govoru prilikom dodele Nobelove nagrade.

D. Šubarević
Izvor: Lekoviti med

Komentari (0)

Ostavite komentar

MAGIČNO BILJE, PRODAVNICE

BEOGRAD:

  • Maksima Gorkog 25 (blizu Kalenić pijace),
    011/245-07-82
    radnim danima: 8h-20h,
    subotom: 9h-15h
LOKACIJE PRODAVNICA

BEOGRAD:

PRATITE NAS

Development: draganmarkovic.net

Upotreba kolačića (eng. Cookies). Ovaj sajt koristi kolačiće u cilju analize saobraćaja i poboljšanja korisničkog iskustva. Daljim korišćenjem sajta izjavljujete da se slažete sa upotrebom kolačića.
Razumem