KAKO JE DOKTOR KEROT POBEDIO NEMCE

01.06.2017 | AKTUELNO | Pregleda: 743 | Autor: | 0

Istorija bilja - šargarepa

Britanska vlada odlikuje se u svom radu sistematičnošću i brigom za najsitnije detalje. Upravo taj perfekcionizam je tokom vekovne istorije ove imperije pokazao niz prednosti. Čerčil je narodu na pragu ulaska u rat, navodno, obećao krv, suze i znoj, a da sve lakše podnesu postarala se njegova ratna vlada. Tokom dugih šest godina sve je bilo predmet pravne regulative, te je i nizom uputstava, obaveštenja i naredbi organizovan svaki segment života. Tako je i posebnu ulogu dobio dr Kerot (Carrot), tj. doktor Šargarepa.

Glad pred vratima

Već na samom početku rata Velika Britanija je bila suočena sa ozbiljnom pretnjom koja nije bila u domenu vojne odbrane. Naime, većinu hrane i sirovina ova zemlja je uvozila, i prvi znaci pomorske blokade zazvonili su za uzbunu. To što više nije bilo čokolade, pomorandži i čaja, moglo se podneti, ali je narod trebalo nahraniti i običnom hranom - sve manje je bilo žitarica, snabdevanje mlekom i mesom bilo je racionalizovano, poslove na poljima preuzele su žene, a deca pomagala koliko su mogla.
Jedna od ideja, potekla iz ratnog ministarstva za hranu, realizovana je preko dr Kerota, tj. doktora Šargarepe. Kroz lik ovog, ne baš omiljenog korena, trebalo je postići nekoliko stvari - prehraniti stanovništvo, pojačati nutritivne vrednosti obroka, naterati decu da shvate zašto su vitamini važni, i konačno, podići moral kroz lik šargarepice koja nosi lekarsku torbicu sa natpisom VIT-A, i usput deli zdrave savete.
Ubrzo se dr Šargarepa našao na koricama ratnih svezaka recepata i knjiga, i u sveprisutnoj kampanji u novinama i na radiju.
Bez obzira što na prvi pogled sve izgleda kao marketninški trik koji je trebalo da podigne raspoloženje i zabavi, suština je bila da je šargarepa zaista mnogo pomogla u svakom vidu.
Ljudska mašta i snalažljivost stvorili su džem od šargarepe, puding, napitak nazvan kerolejd (carrolade)... Mnogi delikatesi nisu bili ništa novo, šta više, kolači, pudinzi i džemovi sa šargarepom spravljani su širom Evrope još od srednjeg veka, ali su sada dobili potpuno novo značenje. Nahraniti gladnu naciju, i koliko god je moguće očuvati njeno zdravlje u ratno vreme, bio je novi izazov, a glavna uloga trebalo je da pripadne šargarepi.

Borba na kuhinjskom frontu

Da bi motivisali stanovništvo koje se pre rata nije bavilo poljoprivredom, vlasti su apelovale na svakom koraku.
- Ovo je rat hranom. Svaki novi red povrća na parceli spasava brodove... borba na kuhinjskom frontu ne može se dobiti bez borbe u bašti... Nije li bolje provesti jedan sat u bašti nego u čekanju u redu za snabevanje - reči su lorda Voltona, ministra ishrane ratne britanske vlade.
U nedostatku svega, moralo je da se koristiti ono čega ima. A to su bile šargarepe. Uz doktora Šargarepu tu je ulogu imao i Krompir Pit. Pesme i posteri u kojima su glavnu ulogu imala ova dva lika prezetnovao je profesor Džon Riburn, ekonomista agronom, koji je pristupio ministarstvu ishrane 1939. godine.
Pre II svetskog rata Britanija je uvozila 70 posto potrebne hrane, što je u brojkama značilo 20 miliona tona hrane koja je mogla da stigne samo na jedan načim - morem.
Uvozilo se 50 posto potreba mesa, 70 posto sira i šećera, 80 posto voća, 70 posto žitarica i masti, 91 posto maslaca.
Pomorska blokada počela je 1941, a nestašica gotovo svih namirnica bila je izvesna, a sa njom i glad. Ratna vlada morala je da motiviše, sa jedne strane, poljoprivrednike na dodatnu proizvodnju, a sa druge, domaćice da od onoga sa čim raspolažu izvuku maksimum.

Dobro smišljena prevara

U jednom trenutku, kada je stanovništvo postalo prezasićeno šargarepom, i vlada je posegla za skrivenim adutom. Plasirana je priča o karotenu koji pomaže u očuvanju vida, a koji je zaslužan za uspehe pilota RAF-a. Pisalo je da oni, naime, jedu puno šargarepe, zato dobro vide i mogu da obore neprijateljske avione. Stanovništvo je shvatilo da ako krene stopama svojih heroja i samo će popraviti vid i, ako ništa drugo, bolje će se snalaziti u noćima bez mesečine, kada zbog obaveznog zamračivanja nije mogao da se vidi ni prst pred okom. Popularna izreka tog vremena bila je: „Šargarepe će vam pomoći da vidite u mraku“. Prava istina o dobrim rezultatima pilota, naravno, skrivana je poput zmijskih nogu. Vlasti nisu smele da dopuste da narod sazna da ratno vazduhoplovstvo raspolaže sa potpuno novom tehnologijom - radarima, i da su oni zaslužni za uspehe. Zato je cela stvar prebačena na šargarepu i karoten.
Akcija je praćena listićima posvećenim kuvanju, a glavna namirnica bila je, naravno, šargarepa.
Ministarstvo poljoprivrede je promovisalo šargarepu kao povrće koje zamenjuje drugu hranu, na primer, voće ili slatkiše. Recepti izvučeni iz starih kuvara ubrzo su dosadili i bilo je potrebno smisliti nove načine za pripremu šargarepe. Tako je savetovano, na primer, da se koriste i listovi biljke u supi sa korenom šargarepe i krompirom.
Kampanja kuvanja šargarepe se zahuktavala, štampani su kuvari, emitovane radijske emisije i kvizovi u kojima su nagrađivani najbolji recepti.
Osim sveže, tokom rata je korišćena i suva šargarepa. Hiljade tona korena je sušeno, pakovano u metalne kontejnere i transportovano brodovima u druge zemlje.
Vremenom, kako je rat postajao prošlost, tako su i recepti sa šargarepom padali u drugi plan. Ipak, slike, zapisi, iskustva, zanimljivosti vezane za ulogu šargarepe u zdravlju jedne nacije, sačuvani su u specifičnom muzeju posvećenom upravo i jedino šargarepi.

S. Stefanović

Komentari (0)

Ostavite komentar

MAGIČNO BILJE, PRODAVNICE

BEOGRAD :

  • Maksima Gorkog 25 (blizu Kalenić pijace),
    011/245-07-82
    radno vreme
    radnim danima 8h-20h,
    subotom 9h-15h
    nedeljom 9h-14h
LOKACIJE PRODAVNICA

BEOGRAD :

  • Brankova 16 ,
    011/328-35-07
    radno vreme
    radnim danima 8h-20h
    subotom 9h-15h
  • Zaplanjska 32 (TC Stadion)
    064/643-30-55
    radno vreme
    10h-22h radnim danima
PRATITE NAS

Development: draganmarkovic.net