ČISTOTA I STRAST SRCOLIKIH BOBICA

31.05.2013 | AKTUELNO | Pregleda: 3758 | Autor: | 0

Istorija bilja - jagoda



Legenda kaže da ako dve spojene jagode odvojite, i polovionu date osobi suprotnog pola, očaraćete je za ceo život.
Onim običnim, jednostrukim jagodama nisu potrebne legende da osvoje i mlade i stare. Jer jagoda je jedan od retkih plodova prirode koje svi vole, pa čak i oni koji su alergični moraju priznati da uživaju ako ne u ukusu, onda u neodovljivom mirisu ove bobice.
Nežna srcolika bobica oduvek je povezivana sa čistotom, strašću, lekovitošću. Vekovima je prisutna u pričama, literaturi, slikama...
U Šekspirovom Otelu Dezdemonina maramica ukrašena je simbolom jagode. Madam Tajen, istaknuta figura na Napoleonovom dvoru, kupala se u soku od svežih jagoda. Za jedno kupanje koristila je, kako se navodi, više od od 10 kilograma jagoda.
U pojedinim krajevima Bavarske s proleća, na selu, i danas se održao običaj vezivanja korpica sa divljim jagodama rogatoj stoci, kao dar vilenjacima. Očekuje se da stoka zauzvrat, jer je strastan ljubitelj jagode, donese rodnu godinu sa puno mleka.
Ana Bolen, druga žena Henrija VIII, imala je na vratu mladež u obliku jagode, što su neki tumačili kao siguran znak da je ona veštica. Na oltarima i zidovima crkava i katedrala u srednjem veku jagoda je simbolizovala perfekciju i pravdenost.
Tokom renesanse već se uveliko uživalo u slasnim plodovima, a Ben Džonson je pišući pozorišni komad 1603. godine, opisao jagode onako kako ih mi danas najčešće koristimo:
„Činijica jagoda prikupljenih u šumi prelivena pavlakom.“

Indijanski biskvit

Kolonisti američkog kontinenta uveliko su zatekli domaće stanovništvo kako uživa u crvenim slasnim bibicama. Od gnječenih jagoda i kukuruznog griza pravljen je specifičan hleb. Kolonisti su recept starosedelaca izmenili, i može se reći da je tako nastala prva verzija biskvita od jagoda.
Najveća zasluga za jagodu kakvu danas poznajemo pripada francuskom špijunu, kapetanu Amede Frezijeru. Posmatrajući položaje Španaca na obalama Južne Amerike, osim neprijatelja, video je i čileansku divlju jagodu, vrstu koju su južnoamerički Indijanci gajili i koristili vekovima. Nekoliko biljaka odneo je u Francusku. Niko mu u domovini nije verovao da su plodovi ove jagode veliki kao orah, a on nije to ni mogao da dokaže, jer je sa sobom doneo, kako se ispostavilo, samo ženske biljke. Da sve ne bi bilo uzalud, donete biljke ukrštene su sa američkom divljom jagodom, i tako je nastala bobica koju danas svi poznajemo.

Upotreba u medicini

Jagoda pripada porodici ruža, ali je jedinstvena po tome što joj je seme sa spoljne, a ne unutrašnje strane ploda. U medicini se koristi isključivo divlja biljka, i to u celini - list, koren, plod.
Starim Grcima crveno voće bilo je tabu, pa tako i jagode nisu bile pošteđene praznoverja. Sa druge strane, drevni Rimljani su verovali da pomaže kod melanholije, nesvestice, svih upala, groznice, kamena u bubregu, lošeg zadaha, napada gihta, bolesti krvi, jetre i slezine.
Ipak, nisu je svi voleli. Hildegard fon Bingen, pionir naturopatije i herbalne medicine, navela je niz namirnica kao neprijatelje u kuhinji. Među njima bila je i jagoda (uz breskve, šljive, cikoriju, praziluk i svinjetinu). Po njenom mišljenju, ove namirnice slabe imunitet i treba ih izbegavati. Predlagala je druge biljke kao njihovu zamenu, tako je jagodu trebalo zameniti malinom, borovnicom ili ribizlom.
Kulpeper o jagodama kaže da su i same dobra hrana koja leči mnoge bolesti.
Korišćene su i za mnoge kožne probleme - smatralo se da olakšavaju tegobe kod sunčanih opekotina, a ublažavaju i reumatske i probleme kod artritisa.
List jagode tradicionalno je korišćen protiv dijareje i dizenterije. Punu šaku svežih listova preliti šoljom kipuće vode i ostaviti 10-15 minuta, procediti i piti više puta dnevno.
Ipak, trudnice su ih dugo izbegavale jer se verovalo da ako ih jedu, njihova deca će se roditi sa belegom u obliku jagode.
Sa jedne strane jagode su predstavljale simbol čistote, a sa druge - strasti, tako da su tek venčanim parovima u Francuskoj davane posute šećerom ili prelivene šlagom kao afrodizijak, u slučaju da im u prvoj bračnoj noći ponestane snage.
Danas su najveći proizvođači jagoda Sjedinjene Države, Turska, Španija i Egipat, a u svetski trend gajenja divlje jagode ulaze i naši proizvodjači. U blizini Ivanjice kultivisana divlja jagoda (čije se sadnice mogu nabaviti u nekim većim rasadnicima) već uveliko daje prve prinose.
S. S.

Komentari (0)

Ostavite komentar

MAGIČNO BILJE, PRODAVNICE

BEOGRAD:

  • Maksima Gorkog 25 (blizu Kalenić pijace),
    011/245-07-82
    radno vreme
    radnim danima 8h-20h,
    subotom 9h-15h
    nedeljom 9h-14h
LOKACIJE PRODAVNICA

BEOGRAD:

  • Brankova 16,
    011/328-35-07
    radno vreme
    radnim danima 8h-20h
    subotom 9h-15h
  • Zaplanjska 32 (TC Stadion)
    064/643-30-55
    radno vreme
    10h-22h radnim danima
PRATITE NAS

Development: draganmarkovic.net