06.05.2025
Zdrave masti kao i hrana bogata vlaknima može da pomogne u održavanju zdravlja arterija
Naučna istraživanja su došla do zanimljivih otkrića kada je arterioloskleroza u pitanju. Radi se o hrani koja može da spreči nastanak plaka na arterijama
Arterioloskleroza: Kako sprečiti nastanak plaka
Zahvaljujući brojnim studijama i napretku u tehnologiji sada imamo jasnije razumevanje složenih molekularnih mehanizama koji dovode do arterijskih i koronarnih bolesti srca.
Jaki dokazi pokazuju da postoji veza između određenih faktora načina života i metabolizma holesterola, opasnog razvoja aterosklerotskog plaka i hroničnih bolesti koje pogađaju toliko ljudi svake godine.
Dok su se u prošlosti bolesti srca mogle u velikoj meri pripisivati genetskim faktorima i smatrale se neizbežnim delom starenja, fokus je sada prebačen na preventivu i sprečavanju problema povezanih sa srcem prilagođavanjem ishrane, rutine vežbanja i nivoa stresa.
Ateroskleroza: Prirodni lekovi
Jedite zdrave masti
Nisu sve vrste masti loše. Na primer, dijeta koja uključuje puno mononezasićenih masti povezana je sa nižom stopom koronarne bolesti srca. Savetuje se konzumiranje mononezasićenih masti iz prirodnih izvora kao što su avokado i maslinovo ulje kako bi se sprečile kardiovaskularne bolesti.
Pokušajte da eliminišete trans masti, koje se nazivaju i hidrogenizovane masti iz ishrane. Ove masti se nalaze u mnogim industrijski prerađenim prehrambenim proizvodima. Važno je i da ne koristite rafinisana ulja.
Imajte na umu da je cilj normalan nivo holesterola jer nizak holesterol može biti gori od visokog u nekim slučajevima.
Izbegavajte rafinisane ugljene hidrate i povećajte unos vlakana
Određeni ugljeni hidrati su antiinflamatorna hrana koja obezbeđuje vlakna i važne hranljive materije kada ih jedete u njihovom prirodnom, celovitom obliku.
Usredsredite se na ugljene hidrate iz namirnica bogatih vlaknima, posebno povrća i voća (uključujući povrće koje sadrži sumpor, poput lisnatog povrća, kupusnica i luka). Oni se bore protiv oštećenja slobodnih radikala, obezbeđuju vlakna i sprečavaju digestivni trakt da apsorbuje holesterol.
Hrana bogata vlaknima uključuje: povrće, voće, integralne žitarice, pasulj, mahunarke.
Izbegavajte šećer jer stvara upalne procese u telu. Takođe, konzumiranje namirnica s visokim glikemijskim indeksom stvara veću koncetreaciju triglicerida u serumu i većim rizikom od koronarne bolesti srca. Izbegavajte gazirana i energetska pića, kao i industrijske namirnice u kojima je skriveni šećer i alkohol na jedno piće dnevno.
Redovno vežbajte
Kontrolisanje ishrane i težine, prestanak pušenja i vežbanje se smatraju osnovnim komponentama svakog programa zdravog načina života. Vežbanje jača srce, a osim toga povećava se distribucija kiseonika i hranljivih materije u organe i ćelije, pomaže u smanjenju stresa i može vam pomoći da održite zdravu težinu – posebno kada se kombinuje sa pažljivom ishranom. Fizička aktivnost takođe može smanjiti rizik od dijabetesa i povećati nivo HDL holesterola.
Smanjite stres
Stres igra veliku negativnu ulogu u zdravlju srca. Istraživanja pokazuju da stres povećava rizik od srčanog udara izazivajući preaktivnu amigdalu u mozgu. Studija posebno ističe kako „stres podstiče aktivaciju i simpatičkog nervnog sistema i osovine hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda, što dovodi do povećanja cirkulišućih kateholamina, glukokortikoida i (na kraju) inflamatornih citokina. Za svaku odraslu osobu je ključno da nauči kako da upravlja stresom, opusti se i nosi sa emocionalnim i fizičkim problemima.
Foto: gbh007 / gettyimages.com
