KUVANJE JE UMETNOST, KAO I SLIKANJE, VAJANJE ILI PLES

Na njenim su slikama jar­ke boje našeg detinjs­tva, slike odrastanja, naših želja i sećanja, svih onih malih a velikih detalja koji nas obe­le­že za ceo život: crna maca na krovu, tufnasta šolja, veš koji se leluja na vetru, jedrenjak u luci, harfa, sun­cobran, lilihip. I sa najnamr­go­đenijeg lica slike rođene Sarajke Alene Gojak, izma­miće davno sakri­ven osmeh nakon samo jednog pogleda na polja lavande, uz­burkano more ili štrik na ko­jem veštica suši metle. Ima li boljeg dokaza da je umetnost terapija? Za Magično bilje Ale­na priča o umetnosti, ži­votu, ajurvedi, zdravlju i veganstvu.

- Rođena sam u Sarajevu, 1983. Ceo život sam se inte­re­sovala za ono što bismo mogli nazvati kreativnim radom i umetnošću, jako mi se sviđao dizajn, sve ono što je lepo, oku privlačno. Ali sam najviše sklonosti imala ka slikarstvu.

Deo života Alena je provela u Indiji, gde je studirala naiv­no indijsko slikarstvo. Odla­zak u ovu zemlju doživela je, kako objašnjava, kao odlazak na drugu planetu gde je sve drugačije od onoga na šta smo navikli.

- Sve je bilo novo, boje, men­talitet, život, i nakon ne­kog vremena čovek počne da shvata različitosti, što mu po­mogne da živi lakše okružen drugačijom kulturom. Narav­no, svaka država ima i dobre i loše stvari, i one dobre sam želela da prenesem na slike, tako da iako su moje teme pot­puno drugačije, indijski kolorit je nešto što sledim. Takođe, kroz ajurvedu sam prihvatila mnoge korisne stvari vezane za ishranu i zdravlje, objaš­njava Alena.

Pročitajte više u 208. broju Magičnog bilja