IN VINO VERITAS

11.01.2016 | Časopis Magično bilje - Broj 126 | Pregleda: 668 | Autor: | 0

Priču o vinu otkriva Desa Đorđević Milutinović, paleobotaničar i kustos Prirodnjačkog muzeja u Beogradu



U svetu postoji preko deset hiljada različitih vrsta vina: bela, crna, stara, mlada, stona ili visokokvalitetna, suva, slatka, desertna, lekovita... Kultura velikog dela stanovništva naše planete protkana je običajima vezanim za vino. Ono se kao Arijadnina crvena nit plete kroz obrede rođenja, venčanja i smrti, kroz socijalnu kulturu i pesme o ljubavi i junaštvu... objašnjava za Magično bilje Desa Đorđević Milutinović, paleobonatničar i kustos Prirodnjačkog muzeja u Beogradu motive zbog kojih je upravo vino predmet izložbe.
Istorija vina prati istoriju ljudskog roda. Kako i kada smo ga prvi put upoznali?
- Tokom paleolita čovek je učio od prirode i pretpostavlja se da je još u drevna vremena sasvim slučajno okusio blagodeti prirodnog vina. Dovoljno je bilo da se zaliha divljeg grožđa nehotice ostavi na suncu. Toplota bi ubrzala zrenje i u prezrelom grožđu bi se pojavila izvesna količina alkohola - sok iz grožđa pretvarao se u vino.
A upravo zbog alkohola vino je među drevnim narodima bilo cenjen antiseptik i skoro je izvesno da ga je u početku čovek koristio najviše kao lek.
Gde su otkriveni najstariji dokazi o čovekovom uživanju u vinu?
- Najstariji arheološki dokazi o proizvodnji vina nađeni su u Iranu, gde se na lokalitetu Hajji Firuz Tepe vino pravilo pre sedam i po hiljada godina. U Kini se alkoholni napitak od grožđa pravio još pre devet hiljada godina. Međutim, pored grožđa u njegov sastav ulazili su i med i šećer, pa se smatra da to ipak nije bilo pravo vino. Pre pet i po hiljada godina vino stiže u Egipat i Mesopotamiju, a kasnije su ga prihvatili Asirci, Feničani, Grci i Rimljani.
Svi znamo latinsku izreku 'In vino veritas'. Da li se zna kada je i gde ona nastala?
- Rimska izreka 'In vino veritas' ('U vinu je istina') poreklom je iz antičke Grčke i ukazuje na promeniljivu ljudsku ćud pre i posle ispijanja vina, kada se telo zagreje, a 'kočnice' otpuste. Grci su smatrali da se čovek najbolje može upoznati uz čašu vina, a popiti vino sa nekim značilo je proceniti njegovu ličnost. To je bilo filozofsko piće i pili su ga uvek razblaženo sa vodom, čak i u razmeri 5:1. Piti čisto vino predstavljalo je izraz divljaštva.

S. Stefanović


Pročitajte više u 126. broju Magičnog bilja


Komentari (0)

Ostavite komentar

Magično bilje prodavnica

Ulogujte se Registracija

NOVI BROJ ČASOPISA

NOVI BROJ ČASOPISA 169

Pratite nas

Magično bilje na Facebook Magično bilje na YouTube Magično bilje na LinkedIn Magično bilje na Instagram

Sadržaj časopisa - broj 126

4. Biljke sa ukusom šnicle: biljne zamene za meso
8. Toni Radić, kreativni kuvar, predstavlja najbolje recepte: 
Kao meso, a još ukusnije
12. Zdrav život poznatih: Dragan Velikić 
Beli luk i zimi i leti
14. Kuvanim vinom protiv prehlade
15. Kaluđerski biber za hormonski balans 
u organizmu
16. Januar: detoksikacija  i oporavak
19. Bez nervoze, stresa i depresije
21. Život bez cigarete
22. Starinski manastirski recepti za zdravlje i lepotu
24. 10 zdravih čajnih eliksira
26. Krvna slika odlična uprkos zračenju i hemioterapiji 
Piše: Ass. mr sci. med. Nebojša Zečević, specijalista ginekologije i akušerstva
30. Santa Marija Novela  - najstarija apoteka na svetu
34. In vino veritas, priča o vinu
38. Sarma - kraljica porodične trpeze 
40. Lek iz kuhinje
42. Obnovite oštećene ćelije uz mangostenu
46. Da vam ten blista i po vetru i po kiši 
56. Eukaliptus za čiste disajne puteve

MAGIČNO BILJE, PRODAVNICE

BEOGRAD:

  • Maksima Gorkog 25 (blizu Kalenić pijace),
    011/245-07-82
    radno vreme
    radnim danima 8h-20h,
    subotom 9h-15h
    nedeljom 9h-14h
LOKACIJE PRODAVNICA

BEOGRAD:

  • Brankova 16,
    011/328-35-07
    radno vreme
    radnim danima 9h-18h
    subotom 9h-15h
  • Zaplanjska 32 (TC Stadion)
    064/643-30-55
    radno vreme
    10h-22h radnim danima
PRATITE NAS

Development: draganmarkovic.net