5 PORCIJA POVRCA I 5 PORCIJA VOĆA ZA LETO BEZ TEGOBA

Klinika Magičnog bilja | Pregleda: 427 | Autor:

Prim. dr Svetlana Tošković, specijalista opšte medicine savetuje koje namirnice da koristite da biste se zaštitili od najčešćih bolesti


U zavisnosti od onoga šta jedemo hrana može da bude i lek i otrov. Osnov je u umerenosti i raznovrsnosti. Potreban je svakodnevni unos ugljenih hidrata, masti i belančevina, osim kod određenim bolesti, kada se koristi privremena ili stalna restikcija određene hrane (restriktivne dijete kod gojaznosti, ograničenje unosa određene hrane kod nekih bolesti, npr. šećerna bolest, povišeni pritisak, bubrežna bolest, giht, digestivne smetnje itd.), dok u određenim stanjima kao što je celijakija žitarice su stvarno otrov i samo sa njihovim potpunim isključenjem iz ishrane čovek je potpuno zdrava osoba - kaže prim. dr Svetlana Tošković, specijalista opšte medicine i daje osnovne smernice za zdravu ishranu u najtoplijem periodu godine.

Od čega najčešće bolujemo? Zbog kojih tegoba Vam se pacijenti najčešće javljaju? Koji poremećaji u ishrani dovode do ovih zdravstvenih problema?
- Na našim prostorima najčešći uzrok smrtnosti su kardiovaskularne bolesti gde je loša ishrana - masna, slana, pržena, isuviše začinjena, obilna, sa puno crvenog mesa, belog brašna, šećera, bez voća i povrća - jedan od vodećih uzroka, uz genetsku predispoziciju, fizičku neaktivnost, pušenje i stres. Svi ti faktori, posebno udruženi, dovode do promena na krvnim sudovima, povišenog pritiska, infarkta miokarda, šloga i niza drugih zdravstvenih problema. Najvažnije što za sebe možemo da uradimo je da sprečimo bolest, a to možemo da postignemo fizičkom aktivnošću, pravilnom ishranom, izbegavanjem i kontrolom stresa uz prestanak pušenja.

Na šta još treba da obrati pažnu da bismo smanjili rizik od infarkta?
- Bitan je i obim struka i bokova koji ukazuje na rizik od pojedinih bolesti. Naime, pokazalo se da su osobe koje imaju masno tkivo smešteno u gornjem delu tela - oblik jabuke - u većem riziku od kardiovaskularnih bolesti (posebno infarkta miokarda i moždanog udara) i dijabetesa. Masno tkivo koje se nalazi u tom području nazivamo i visceralno tkivo, a ono je značajno "labilnije" što znači da lakše ulazi u cirkulaciju krvi i putuje po telu, pa je problematičnije za naše srce i krvne sudove nego na primer masno tkivo koje je smešteno na zadnjici i butinama.

Šta bi trebalo da uzimamo da bismo smanjili problematičan obim struka?
- Preporučuje se korišćenje lanenog semena, jabukovog sirćeta, belog luka...

Kako izgleda poželjan dnevni meni, a da je dostupan većini?
- Poželjno je imati pet obroka, prepešačiti 5 km, pojesti pet porcija povrća i voća, kroz tri glavna obroka i dve užine. Npr. na tanjiru za doručak trebalo bi da imate integralni hleb, mladi sir ili puter u maloj količini, džem, jaja ili nemasnu šunku, a uz sve to obavezno dodajte povrće. Za užinu voće, ali ne u neograničenim količinama, veća porcija povrća ili npr. jogurt, dok je za ručak poželjno pojesti parče posnog mesa ili ribe, ali ne nužno svakog dana. Preporučuje se mnogo svežeg povrća. Večera je slična kao i ručak, samo su količine manje. Uzimati mnogo vode, izbegavati mineralnu.

Da li je dobro jesti svakoga dana u isto vreme i zašto?
- Dobro je imati ritam uzimanja hrane zbog održavanja nivoa šećera i insulina u krvi da sledeći obrok ne bi bio preobilan. Ne treba jesti ni posle 20 časova iz više razloga (gojaznost, loš san, gorušica itd).

Koje su Vaše preporuke za ishranu u letnjem periodu? Da li određene namirnice štite kardiovaskularne bolesnike? Kakav jelovnik preporučujete ostalim hroničnim bolesnicima?
- Leti treba iskoristiti obilje svežeg voća i povrća, uz dosta tečnosti. Zimi je telu potrebno više energije, pa je i ishrana drugačija.
Riba, posebno plava riba, maslinovo ulje bez termičke obrade, agrumi, sveže povrće, čaša prirodnog crnog vina, bobičasto voće, ali i smanjen stres, kao i fizička aktivnost preporuka su za prevenciju ili ublažavanje već postojećih bolesti kardiovaskularnog sistema.

Čisto debelo crevo preduslov je dobrog zdravlja. Kako ga najefikasnije možemo očistiti?
- Debelo crevo mora da ima svoj sadržaj sa neophodnom bakterijskom florom. Potrebno je samo imati urednu stolicu. Bilo kakvo prisilno čišćenje može samo da naškodi.

Da li zastupate stav da treba da jedemo namirnice sa ovog područja jer je naš enzimski sistem na to naviknut?
- Da, u principu prednost treba dati namirnicama sa ovog područja.

Koje voće i povrće smanjuje posledice stresa?
- Teško da voće i povrće može da smanji posledice stresa, ali lagana pravilna ishrana sprečava pojavu povišenog pritiska i njegove komplikacije, pa je i šteta koju stres pravi manja. Ako nije potrebna ozbiljnija terapija, mogu da pomognu valerijana, matičnjak, kamilica i nana.
M.R.

Komentari