LJUBAV PREMA PČELICAMA POBEDILA ALERGIJU

Alternativna medicina | Pregleda: 179 | Autor:

Tatjana Mrdak, pčelarka uspešno vodi svoje poljoprivredno gazdinstvo i zarađuje baveći se pčelarstvom


Pčelarstvo se smatra muškim zanimanjem i baš zbog toga moj razvojni, pčelarski put nije bio nimalo lak. U prvim godinama kroz stalno nadmudrivanje i dokazivanje da sam kao žena ravnopravna sa svojim kolegama, sposobna za obavljanje svih poslova kao i za upravljanje, razbijala sam neverice. Mnogi su kad saznaju da sam pčelarka mislili: "Ma, ona samo pomaže svom suprugu na pčelinjaku." Ipak, najčešće sam se suočavala sa blagom dozom zadrške, ali i podrškom da uspem - kaže Tatjana Mrdak, pčelarka i predsednica pčelarskog društva "Sivac", za koju svi koje je poznaju tvrde da zna, može i hoće da svoju snagu, energiju i znanje usmeri za dobrobit i razvoj savremenog pčelarstva u Srbiji.

Kakav je status žena pčelara u Srbiji? Da li ih kolege pčelari dovoljno uvažavaju?
- Žena u pčelarstvu bilo je oduvek, bilo da su radile kao pomoćne radnice na pčelinjaku ili su se samostalno bavile pčelarstvom. Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) postoji sto dvadeset godina, a ja sam prva žena u toj bogatoj istoriji koja je postala članica Izvršnog odbora SPOS-a. Međutim, žena pčelarka je i majka, domaćica, kuvarica, ekonomistkinja u svom domaćinstvu. Vremena za nju je premalo ili ga nema.

Kako ste odlučili da počnete da se bavite ovim poslom?
- Svi su mi govorili: "Šta će ti to" "Ti to nećeš moći". Ali... U to vreme, kada nisam imala posao, uočila sam brojne prednosti bavljenja pčelarstvom. Najsigurnije je ulagati u hranu i vodu, a sve je više ljudi kojima se budi svest o preventivi i želja za zdravim obrokom u kome počasno mesto zauzimaju pčelinji proizvodi.

Koje prednosti ovog posla su Vas najviše privukle?
- Poljoprivredno gazdinstvo možemo da registrujemo na kuću i okućnicu, za razliku od većine poljoprivrednika kojima treba najmanje pola hektra zemlje. Nosilac poljoprivrednog gazdinstva stiče pravo podsticaja za poljoprivrednu proizvodnju (regrese, subvencije, premije, kredite i sl.) koje svake godine propisuje vlada Republike Srbije, kroz uredbe. Pokrajina svake godine daje povoljne kredite za pčelarstvo (rojeve, matice, opremu). Podsticaji za pčelinja društva ostvaruju se u minimalnom iznosu od 720 (organska 820) dinara po košnici (oprema).

Koju vrstu meda proizvodite i u kojim područjima?
- Seleća sam pčelarka i svoju prvu selidbu pčelinjaka obavljam još u rano proleće u voćnjak u Novoj Crvenki na oprašivanje višnje, kruške, šljive i za tu namenu smo skromno plaćeni. Zatim sledi selidba na uljanu repicu u našoj okolini, gde se društva pripreme za bagremovu pašu koju sam koristila u Baču, Leliću kod Valjeva, Ceru, sve u zavisnosti od godine. Zatim slede suncokreti u domaćem ataru.

Šta ste sve morali da naučite da biste bili uspešan pčelar?
- Mislite uspešna pčelarka? Iskreno, ja učim i danas. Najpre morate naučiti da osluškujete potrebe pčelinje zajednice. Iako je iza mene iskustvo od petnaest godina, ni dan-danas ne smatram da sam okusila sve što pčelarstvo može da pruži. Veoma je važno stalno obrazovanje i unapređivanje, kao i olakšavanje rada na pčelinjaku. Obožavam da slušam starije, iskusnije pčelare, jer njihovo iskustvo je neprocenjivo. Nekada je dobro čuti i nešto što nije dobro, pa sami odlučite šta ćete od svega toga da primenite.

Da li je bio težak put od početnika do nekoga ko živi od tog posla?
- Naravno da je bio težak, a najteža okolnost je nedostatak novca na početku. Ali znala sam šta želim, vredna sam i posvećena, i krenula sam da tražim izvore finansiranja van svoje kuće: kredite, subvencije, učestvovala sam na raznim konkursima. Kucala sam na sva vrata koja bi mogla da mi pomognu da napredujem u svom biznisu, jer niko ne zna da ste vi tu i da imate potrebu za pomoćnim finansijama ako to sami ne tražite.

Kako se borite sa izraženom alergijom na pčelinji ubod? Kako ste prevazišli strah?
- U početku, vodila sam mukotrpne borbe sa burnim alergijskim reakcijama na ubod pčela. Slušajući savete prim. dr sc. med. Vidoja Kulića, specijaliste pulmologa i pčelara sa velikim iskustvom, ali i sopstvenom upornošću, ja i danas pčelarim. A strah? Nisam ga ni danas prevazišla, što je i dobro, jer tada oprez ne manjka, a sa životom se ne treba igrati. Jednostavno, ljubav prema pčelicama je pobedila sve i sa malom dozom opreza uživam sa njima.

Koliko je pčelarenje unapredilo Vaš život i na koje sve načine?
- Pčelarstvo me učinilo "vidljivom", odlučnom, punom samopouzdanja i ekonomski nezavisnom. U pčelarstvu gradim karijeru - nije karijera samo biti uspešan doktor, direktor, advokat, ministar... Biti srećan, poštovan, uspešan u poslu koji vas čini zadovoljnom divna je karijera, pa i u pčelarstvu. Baveći se pčelarstvom shvatila sam i naučila da mogu sve što hoću, da je put do svakog cilja trnovit, ali da upornost i motivacija vode ka uspehu. Vrlo važna stvar je podrška porodice. Moja velika podrška i oslonac je moj suprug Markan. Iako je u početku bio nesiguran, danas veruje u moj cilj i zajedno ga ostvarujemo.
Izvor: Lekoviti med

Komentari