PASULJ ČISTI OD NAKUPLJENE KISELOSTI TELA

AKTUELNO | Pregleda: 405 | Autor:

Branka Mitrović, nutricionista, preporučuje idealan sezonski jelovnik


Februar je mesec rezervisan za kuvanu hranu, pre svega tople supe, čorbe i potaže koji će vas ugrejati. Dva do tri puta nedeljno treba pripremiti obroke bez mesa. Odlična i preporučena zamena je riba bogata A i D vitaminima, neophodnim preko zime, jer nema sunčeve svetlosti - kaže Branka Mitrović, nutricionista i daje dalje preporuke za idealan sezonski jelovnik.
- Mahunarke, posebno pasulj pripremljen na razne načine, izvanredan je izvor biljnih belančevina. Treba istaći da je pasulj bazna namirnica i čisti organizam od kiselosti koja dolazi od prevelike količine mesa i suhomesnatih proizvoda. Uz obrok uvek pripremiti sveže povrće kao salatu, kupus, rotkvu i šargarepu, fermentisano povrće kao i razne turšije koje su bogate vitaminima i mineralima. Posebno se preporučuju citrusi kao prirodni izvori vitamina C koji podiže imunitet. Voće se može i blanširati i jesti kao kompot, posebno jabuke i kruške sa dodatkom suvih šljiva.

Šta izbegavati posle bogatih prazničnih trpeza?
- Pre svega, veće količine mesa, polutrajne, a posebno trajne suhomesnate proizvode koji sadrže veću količinu soli, jake i masne sireve, kao i jela sa mnogo masnoće, jake i masne torte i kolače, hranu prženu u dubokoj masnoći, kao i masne pekarske proizvode.

Koje kombinacije namirnica treba da izbegavamo u ovo doba godine?
- Svi znamo za meso i krompir, ali isto tako ne treba jesti ni svežu ili konzerviranu ribu sa mlečnim proizvodima, jela koja u sebi sadrže više od pet namirnica, kao i razne vrsta voća posle obroka. Obroci treba da budu što jednostavniji, od svežih, zdravih namirnica, ispravno termički obrađenih, na malo kvalitetnog ulja. Izbeći ćete probleme sa varenjem i nadutost. Teški obroci su obično nutritivno nekvalitetni i naše telo nema nikakve koristi od njih. Pojede se mnogo kalorija, a telo u stvari ne dobija ‘hranu’ za ćelije. Pojavljuje se stalan osećaj gladi, a neposredno posle jela osećaj umora i pad imuniteta.

Da li možete da nam preporučute konkretne recepte koji jačaju imunitet?
- Dobar imunitet nas štiti od raznih bolesti. Hrana može da podigne ili smanji imunitet. Namirnice koje podižu imunitet su pre svega citrusi, sveže povrće kao salata, kiselo mleko, jogurt, kefir, morska riba i nemasno meso. Treba jesti umereno, ali svakodnevno unositi ove grupe namirnica. Jedna voćka dnevno bolja je za imunitet nego kilogram voća jednom ili dva puta nedeljno.

Da li postoje određene nutricionističke preporuke da bi se sprečile ili ublažile respiratorne infekcije?
- Preporučuje se pileća ili juneća topla supa u koju je dodata šuplja ili neka druga kost. Kuva se na umerenoj temperaturi, doda se prepečen crni luk i povrće za supu. Na kraju se procedi a povrće baci. Ako želite šargarepu u supi, na kraju dodajte ponovo šargarepu i skuvajte da samo malo omekša. Pileća supa se smatra prirodnim antibiotikom, a juneća sadrži kolagen - želatin, i zato je treba jesti nekoliko puta nedeljno.

Koje namirnice treba da unosimo da bi nam kosti ostale jake što duže?
- Preporučuje se kuvana supa od junetine i kostiju jer sadrži kolagen koji je neophodan za hrskavicu, kosu, nokte i sluzokožu... Sardine treba jesti sa sve kostima, jer sadrže prirodni kalcijum, kiselo-mlečne proizvode i jaja.

Šta se dešava sa kostima ako unosimo previše kisele hrane? Koja hrana izaziva kiselu reakciju u organizmu?
- Sve vrste proteina, posebno u većim količinama, stvaraju kiselost organizma, a to su pre svega meso i suhomesnati proizvodi, jaki fermentisani sirevi i veća količina jaja. Limun, iako je kiseo, stvara bazu u želucu i zato je dobro piti limunadu posle takvih obroka. Najbolje je jesti izbalansirano da ne ‘zakiselite’ organizam, jer kiselost organizma je predispozicija za mnoge akutne i hronične bolesti. Najpoznatiji je giht, a podloga je i za kancerogena oboljenja.

Da li je jedna od zabluda da mleko jača kosti?
- Da, jer mleko čak oduzima neke minerale iz organizma. Bolje je jesti fermentisane kisele mlečne proizvode, kao kiselo mleko, jogurt, sireve, posebno na bazi surutke, tipa urda.

Kako pravilno jesti voće? Šta se dešava u organizmu ako posle obroka pojedemo komad voća?
- Voće treba jesti sveže pola sata pre glavnih obroka ili četiri do pet sati posle glavnih obroka. Ako postoje problemi sa varenjem, treba jesti blanširano povrće kao kompot koji se nije raskuvao, a zasladiti suvim voćem, posebno suvim šljivama. Ako pojedemo voće, odmah nakon obroka ili dok se hrana nalazi u želucu, dolazi do fermentacije, vrenja-truljenja, stvaranja gasova i nadimanja. Sve nutritivne vrednosti se gube i ne unose se vitamini i minerali.


Komentari