NA PLUS 35 VREBAJU INFARKT, PAD ŠEĆERA I PRITISKA, SUNČANICA...

AKTUELNO | Pregleda: 786 | Autor:

Šta nam radi vrućina i šta da uradimo ako se dogodi toplotni udar ili dehidratacija


Leto je većini ljudi omiljeno godišnje doba, ali često se zanemaruje opasnost koja proizlazi iz dugih i vrućih letnjih dana. Prema globalnoj statistici, više ljudi svake godine umre od posledica vrućine, nego na primer usled tornada, poplava i drugih elementarnih nepogoda. Problem se javlja jer se simptomi uočavaju prekasno, a mogli su se sprečiti odlaskom u hladovinu ili pijenjem vode. Najugroženiji su deca, stariji ljudi i hronični bolesnici, koji se ne bi smeli izlagati direktnom suncu.

1. Toplotna iscrpljenost: Ovo je prva faza uticaja vrućine na organizam, posebno nakon dužeg vremena izlaganja direktnom suncu. Karakterišu je bolovi u mišićima, grčevi u želucu, rukama i nogama, osećaj slabosti i znojenje. Kako biste sprečili da se iscrpljenost razvije u gore stanje, prekinite telesnu aktivnost, pronađite rashlađen prostor i pijte dovoljno tečnosti.

2. Toplogni udar: Ova faza može biti opasna i po život. Do nje dolazi usled kombinacije faktora: pada pritiska, dehidratacije, promene na krvnim sudovima i u radu srca. Simptomi su bledilo i znojenje, ubrzani otkucaji srca, slabost, podrhtavanje mišića, vrtoglavica, glavobolja, povraćanje i nesvest. Hitno treba premestiti bolesnika u hladan prostor, skinuti mu odeću, natopiti kožu vodom, osloboditi disajne puteve i pozvati lekara.

3. Pad šećera: Oboleli od šećerne bolesti imaju veći rizik od uticaja sunca na nivo šećera u krvi. Uzrok tome je njihova smanjena mogućnost znojenja, koja utiče i na druge procese u telu. Samim tim se kod njih brže javlja dehidratacija i velike oscilacije u nivoima šećera. Simptomi poput drhtavice, bledila i osećaja slabosti znak su upozorenja, posebno ako su rezultat neredovitih obroka. Hitno izmerite nivo šećera u krvi, pojedite nešto i sklonite se sa vrućine.

4. Dehidratacija: Voda čini više od 70 posto ljudskog tela, a već kod malih gubitaka javljaju se problemi. U letnjim mesecima je dehidratacija pojačana zbog znojenja. Blaga dehidratacija je gubitak od jednog do dva posto ukupne tečnosti, kod umerene je taj gubitak pet posto, a kod teške čak 10. Simptomi su glavobolja, suva koža i usne, povećana telesna temperatura, ubrzani otkucaji srca i mučnina. Jedina prevencija je uzimanje velikih količina tečnosti, najvažnije vode - u letnjim mesecima oko 2,5 l na dan, pa čak i više usled fizičkih aktivnosti.

5. Pad krvnog pristika: S povećanjem vlažnosti vazduha i porastom temperatura dolazi do naglog proširenja krvnih sudova. Bilo da je reč o zdravim ljudima ili bolesnicima, pad krvnog pritiska svojstven je svima, a naročito opasan za ljude sa slabim srcem i obolele od hipertenzije koji već uzimaju lekove za snižavanje pritiska. Simptomi su zamagljen vid, teška vrtoglavica, preskakanje srca, stalan osećaj žeđi, nesvestica i kratak dah. Prevencija su redovni obroci s većom količinom soli, sklanjanje s jakog sunca i uzimanja dovoljno tečnosti.

6. Sunčanica: Takođe jedan od oblika toplotnog udara, nastaje kao rezultat direktnom izlaganju suncu glave i potiljka, a ne samoj vrućini. Simptomi su joj povišena telesna temperatura, crvena koža lica, ubrzani rad srca i kratak i ubrzan dah. U lakšim slučajevima javljaju se glavobolja, problemi s vidom, vrtoglavica i pospanost, a u težim proširenje zenica i gubitak svesti. Prva pomoć su hladni oblozi, puno tečnosti i potpuni mrak, a ako dođe do nesvesti treba pričekati hitnu pomoć i obolelog postaviti da leži na boku.

Komentari