LEKOVITE BILJKE SU MI SPASLE ŽIVOT

AKTUELNO | Pregleda: 1508 | Autor:

Dušku Stajkovu, penzioneru iz Niša, pre dve godine dijagnostikovan je rak pluća. Nije se predao, već je preduzeo sve što je u njegovoj moći da sebi pomogne


Dijagnoza ”mikrocelularni karcinom pluća” sa šifrom C 34,1, čoveka pokosi kao grom. Spoznaja bliske smrti uliva ogroman strah, paniku i beznađe - počinje priču o svojoj borbi za život Duško Stajkov, niški penzioner koji je pobedio rak i danas je zdrav, veseo i vedar čovek, spreman da svoje iskustvo prenese svakom kome je potrebno.
- Ogroman strah i panika nikako ne smeju da savladaju čoveka, ni njegovu porodicu. Odmah mora da se krene u obračun sa bolešću i napravi plan lečenja. Pored medicinskih procedura treba pronaći pravi alternativni lek, jer svako ima pravo da sam odluči kako i čime da se leči - kaže Stajkov i nastavlja:
- U januaru 2015. godine, dok sam snimao pluća zbog pripreme za operaciju hernije, sasvim slučajno otkriven mi je karcinom. Ustanovili su da imam galopirajući mikrocelularni karcinom sa šifrom C 34,1, dimenzija 26x27,5x25,5 milimetara, koji se nikako ne sme operisati i koga zovu ’kancer devedeset dana’, jer se u većini slučajeva kasno otkrije, a brzo metastazira.

Elem, da sada objasnim šta sam radio pre i posle hemoterapije. Prvo sam, dvadeset i pet dana pre hemoterapije, počeo da koristim kanabisovo ulje. Pola sata pošto bih uzeo ulje, pio sam čašu vode sa rastvorom medicinske sode bikarbone i tri puta dnevno čaj od korena peršuna. Da bih lakše podneo hemoterapiju, tri puta dnevno uzimao sam i ulje od crnog kumina koje štiti zdrave ćelije. Zbog velikih mučnina usled primanja hemoterapije, koristio sam i čaj od đumbira koji blagotvorno deluje na raspoloženje, pravi je melem za želudac i creva, a poznat je i kao lek protiv mučnine, gripa i prehlade, poboljšava cirkulaciju, a podiže i imunitet. Takođe sam svakodnevno pio sok napravljen od jedne veće cvekle, pet-šest šargarepa, dva limuna bez kore i jedne zelene kisele jabuke. Tri puta dnevno pio sam čajeve (menjao ih nedeljno) od korena maslačka, koprive, slatkog pelina i mešavinu korena maslačka i koprive. Nakon dva meseca krenuo sam na zračenje i izdržao trideset i tri doze. Tada sam između doručka i ručka uzimao kašicu od pet, šest kašičica samlevenog oraha, semenki kajsije, lana, suncokreta i bundeve sa dve kašičice prirodnog meda. Takođe, svakodnevno sam jeo, izmešano, po pet supenih kašika zrna aronije i deset kašika šumske borovnice, kao i do dva nara.

Duško Stajkov posebno upozorava da pored svih terapija čovek mora da veruje u izlečenje.
- Ovaj moj ’podstanar’ bio je na vrlo nezgodnom mestu, pored samog dušnika, ali sam rešio da mu ne dam da ide dalje, da se širi. Rešio sam da ga uništim, da ga nema i preduzimao sam sve što bi pomoglo. Kada nisam imao miran san, pre spavanja pio sam jednu čašu medene vodice koja je izuzetna za povećanje imuniteta, a uzimao sam i melem od aloe, kao i njen ekstrakt u injekcijama (dva puta po trideset i pet ampula sa mesec dana pauze), sodu bikarbonu kao zaštitu od kandide, i mesec dana sok od konoplje. I danas, kada je utvrđeno da sam pobedio rak, zbog predostrožnosti koristim istu terapiju: isti sok, čajeve i semena, a svakog trećeg dana u nedelji proveravam stanje kandide. Važno je pomenuti da sam jeo sve sem šećera i jela koja sadrže šećer, kako bih ojačao organizam. Za doručak obavezno mladi sir, najbolje kozji, izmešan sa uljem lana. Pio sam i surutku od kozijeg mleka. U početku, jedno mesec dana, jeo sam hleb od integralnog brašna i jela od raznog zeleniša, ali sam prestao i prešao na običan polubeli hleb, čak burek, piticu i picu, sve sam jeo sem onog što sadrži šećer. Borio sam se, uzimao sve, ali moj organizam mi je govorio šta mi prija, a šta ne. Sve u svemu - mukotrpno je, ali treba izdržati. Naravno, i okruženje treba da bude puno optimizma - treba se šaliti, neraspoloženje nije dozvoljeno. Iz glave dolazi najboli lek. Imao sam stres i tugu koji doprinose padu imuniteta, a onda i bolestima, naročito kanceru. Uspeo sam da to izbacim iz sebe - smejao sam se, pevao i radovao sam se svojoj deci, svom daljem životu. Bio sam hrabar, osoba puna optimizma u svakom pogledu. Naravno, takvi su morali biti i svi u mojoj porodici i okruženju. Imam šezdeset i četiri godine i nameravam da poživim makar još desetak godina - uz osmeh kaže Duško Stajkov.
Smilja Bojović
Foto: privatna arhiva


Komentari