PASIFLORA „UBIJA“ TESKOBU, LAN I ČIA ČUVAJU SRCE

AKTUELNO | Pregleda: 2221 | Autor:

Stribor Marković, doktor farmacije i fitoaromaterapeut, jedan od najpoznatijih i najcenjenijih stručnjaka na polju fitoterapije i aromaterapije u celom regionu, otkriva koje biljke morate da imate u svojoj kućnoj apoteci


Posle više godina istraživanja i stručnog usavršavanja u Francuskoj, Stribor Marković, doktor farmacije i fitoaromaterapeut, jedan od najpoznatijih i najcenjenijih stručnjaka na polju fitoterapije i aromaterapije u celom regionu i direktor kvaliteta Imunološkog zavoda u Zagrebu, nesebično deli stečeno znanje i zato ga mnogi smatraju svojevrsnim guruom za lekovitu prirodu i prirodnu kozmetiku. Za Magično bilje otkriva kako da izbegnete najčešće tegobe a da ne potpadnete u zamke senzacionalizma Interneta i drugog jeftinog marketinga.

Čime da podignemo energiju i izborimo se sa svakodnevnim stresom? Kako najlakše smiriti nerve i opustiti se?
- Stres je floskula nastala zbog marketinga medija i korporativnog Zapada. Stres je fiziološka pojava koja nije nužno negativan proces. U našem društvu preovladava uglavnom socijalni stres koji zaista narušava zdravlje na različite načine, pre svega kroz hormonsku komponentu stresa. Fitoterapijski pristup stresu je kompleksan i zavisi od faze stresa koji se može i biohemijski pratiti, i na osnovu toga odlučiti o najboljem pristupu. Kako takvo biohemijsko praćenje nije uobičajeno u našim zemljama, navedimo dve korisne biljke.
Prva grupa biljaka smiruje. Moja omiljena biljka je pasiflora, budući da je ona anksiolitik, biljka protiv teskobe, danas vrlo česte tegobe. Kod pasiflore moramo da budemo sigurni koju tačno vrstu koristimo - to mora obavezno biti Passiflora incarnata. Koristi se i kao čaj: dve male kašičice preliju se sa 1,5-2 dl kipuće vode, ostavi se 10 minuta i ocedi, a pije se po potrebi dva do tri puta dnevno. Drugu grupu biljaka čine one koje ne smiruju direktno, već su pravi modulatori stresa, pre svega na nivou kortizola koji raste tokom stresa i izaziva neke od posledica hroničnog stresa. Te dve biljke su ašvaganda (Withania somnifera) i zlatni koren (Rhodiola rosea). Pametno je odabrati samo jednu. Ašvagandu je nešto lakše naći jer je dostupna u prahu, koji se uzima dva puta dnevno po jedna kafena kašičica razmućena u vodi. Zlatni koren je moja omiljena biljka protiv stresa koju često sugerišem, ali za njegovu primenu potrebni su kvalitetni ekstrakti kao SHR-5 ili EPS/fitostandard. Mnogo ekstrakata zlatnog korena nažalost ne zadovoljavaju kriterijume kvaliteta (moraju da sadrže i salidrozid i rozavin kao aktivne spojeve).


Zanimljivo, danas znamo kako i neke tradicionalno korišćene biljke deluju protiv tog procesa ,lepljenja, bakterija. Na primer, kukuruzna svila (tučak) i list koprive. Šta najefikasnije pomaže kod respiratornih tegoba?
- Zavisi o kojoj se bolesti radi, naravno. Već sam spomenuo cvet divizme kao jednu od mojih omiljenih preporuka za ublažavanje kašlja. U preventivnom smislu volim ehinaceu, ali ekstrakti ehinacee koriste se isključivo spravljeni od sveže biljke, pa posebno treba paziti na ovaj aspekt kvaliteta. Sa ehinaceom treba biti oprezan da se ne daje kod autoimunih bolesti. Za dugoročnu terapiju alergijskih bolesti, poput alergijskog rinitisa, volim da preporučim list crne ribizle.
Ali kod respiratornog sistema eterična ulja svakako su nezaobilazna. U gelovima ili melemima koristi se ravensara koju smo spomenuli. Rado preporučujem i oralni lek na bazi eteričnih ulja eukaliptusa globulusa, mirte, pomorandže i limuna koji u Evropi postoji već više od četrdeset godina.

Koje biljke prijaju kardiovaskularnim bolesnicima?
- U ovom slučaju treba razmišljati i u kontekstu ishrane. Izvori omega 3 kiselina, koji uključuju i biljne izvore poput lana i čia semenki, veoma su bitni, uz omega 3 kiseline iz riba. U ishrani su korisne i biljke bogate glukozinolatima, sumpornim spojevima koji podstiču stvaranje antioksidantnih enzima. To su rotkve, rotkvice, brokoli i prokulice, koje je pametno jesti dva puta nedeljno, sa guštom naravno. Korisni su nam i antocijani, odnosno sokovi tamnog i crvenog voća koji obogaćuju ishranu. Sve druge preporuke mogu biti individualne, zavisno od uzroka i tipa kardiovaskularnih bolesti.

Postoji li kombinacija bilja koja ubrzava metabolizam?
- Ovo je pitanje za dr Oza, naivce i fejsbuk marketing za Google reklame. Postoje biljke koje mogu da pomognu telesni metabolizam. Na primer, u slučaju periferne rezistencije na insulin koja prethodi dijabetesu tip II korisni su nam standardizovani ekstrakti cimeta, a kod abdominalne gojaznosti ekstrakt Fallopia japonica bogat resveratrolom. Pristup gojaznosti je individualan i uključuje i biohemijsku dijagnostiku koja još nije uobičajena u našim zemljama, a nadam se da će biti.
Zato za ubrzanje metabolizma, koji važi za sve čitaoce, sugerišem da umesto preparata i zamračenih psihoterapija i pseudopsihoterapija new age-a, praktikuju planinarenje, šetnje, druženje, hodanje na posao, hodanje po šumi i livadi ili uz reke i jezera. Možda tada nećete morati da idete na dijete kojima ste obasipani iz medija kao gljivama posle kiše.

Da li su aloa i aronija zaista lekovite koliko se misli?
- Vrlo su lekovite, ali ne treba podlegati senzacionalizmu. Aronija će postati žrtva same sebe, nešto slično sudbini nonija koji danas niko više ne spominje. ,Leči rak,, sve kardiovaskularne bolesti, autoimune bolesti, - to je ludost. Nažalost, danas biljka zaslužuje pažnju tek onda kada postane ,senzacionalan lek,. I onda, logično, nakon razočaranja, interesovanje splasne. A kada neko govori kako je bogata polifenolima kao korisnim materijama za kardiovaskularni sistem i metabolizam, tada se na nju niko ne obazire. To je problem društvene patologije. Aronija jeste korisna zdrava namirnica, pogotovo u kontekstu prevencije kardiovaskularnih bolesti.
Aloa se srećom duže drži na tržištu jer marketing nije bio toliko velik. Treba biti svestan koliko su komercijalni ekstrakti aloe na tržištu lošeg kvaliteta. Mi koristimo one koji sadrže tzv. glukomanane visoke molekulske mase. U tipičnoj ekstrakciji oni se gube, a bitni su za lekovito delovanje. Ako želite da dokažete koliko su zaista prisutni u ekstraktima koje kupujete, opet ćete ostati razočarani kao kupci. Zanimljivo, zato ih ima u gelu, logično, koji sami izvlačite iz lista.

Koja eterična ulja treba izbegavati uz određene lekove?
- Za razliku od drugih tipova ekstrakata i biljaka poput kantariona, žen-šena ili sladića, rizik tzv. interakcija eteričnih ulja i lekova relativno je nizak. Kao važnije treba spomenuti, recimo, primenu eteričnih ulja koje podstiču iskašljavanje (npr. eukaliptus globulus) i centralnih antitusika, odnosno lekova koji ne dozvoljavaju kašalj.

M. R.
Foto: naturala.hr


Komentari