SPELTA ČUVA OD PARKINSONA I DEMENCIJE

AKTUELNO | Pregleda: 2634 | Autor:

Slobodan Petrović, inženjer mašinstva i prevodilac za engleski jezik, život u gradu zamenio je životom poljoprivrednika


Drevna žitarica spelta (Triticumspelta), koja je poznata pod imenom krupnik, pir i biblijska žitarica, jer se prvi pisani podaci o njoj nalaze u Bibliji, smatra se pretkom pšenice od koje se fizički i biološki razlikuje. Dugo nije korišćena u ljudskoj ishrani, a sada je nezamenljiva u skoro svim dijetama i protokolima za održavanje kvaliteta zdravlja.
- Spelta ne spada u hlebna žita, već u stočnu hranu, poput ovsa ili ječma, i upotrebljavala se samo kao namirnica u ishrani vrhunskih trkačkih konja. Razlog leži u činjenici da hibridne žitarice daju mnogo veći prinos, što znači da su isplativije za masovnu proizvodnju - priča svoja iskustva Slobodan Petrović, dipl. inž. mašinstva i prevodilac za engleski jezik koji je život u gradu zamenio životom na dedovini, u selu Mali Izvor, nedaleko od Zaječara.


- Oduvek sam voleo selo, i raspuste sam rado provodio kod dede u Malom Izvoru. Kada sam završio fakultet i kada je industrija u Nišu počela da propada, doneo sam konačnu odluku da se posvetim organskoj proizvodnji, jer smatram da je važna za opštu dobrobit a ne samo ličnu korist. Niš sam napustio 2002. godine, 2005. godine sam registrovao poljoprivredno gazdinstvo i počeo uzgajanje organskih žitarica na osnovu ugovora sa sertifikovanom kućom iz Subotice - ističe naš sagovornik.
Poljoprivredno gazdinstvo porodice Petrović, ukupne površine pet hektara, od kojih su dva hektara u vlasništvu a tri uzeta u najam, jedino je u Timočkoj krajini koje poseduje sertifikat za organsku proizvodnju od 2007. godine.
Seme spelte i ostalih žitarica Petrovići nabavljaju isključivo od Instituta za poljoprivredu u Novom Sadu, a koriste samo zaštitna sredstva koje je dozvolilo Ministarstvo, posebno ona koja se odnose na gljivična oboljenja i insekte. Zemljište se prehranjuje stajnjakom i zelenišnim đubrivom, objašnjava Petrović, čime se održava neophodna ravnoteža u zemljištu, a vodi se računa i o plodoredima, što znači da se jedna kultura sadi na određenoj njivi tek nakon treće ili četvrte godine, da se zemlja ne bi ispostila. Na taj način održava se balans hranljivih materija u zemlji, jer bi stalni zasadi na jednom mestu, recimo pšenice, iscrpljivali zemljište.


- Pored veoma prijatnog orašastog ukusa, spelta je korisna zbog brojnih lekovitih svojstava i snažnog uticaja na poboljšanje imuniteta - kaže Petrović i objašnjava da u poređenju sa drugim žitaricama ima znatno veći sadržaj belančevina, masti i dijetetskih vlakana, a u idealnom odnosu sadrži belančevine, ugljene hidrate, masti, mineralne materije, vitamine i celulozu.
Spelta sadrži triptofan koji sintetizuje serotonin, poznat kao hormon sreće, koji utiče na raspoloženje i psihičku ravnotežu. Veoma je bogata mineralima i vitaminima, posebno iz B grupe, osim B12, zatim kalcijumom, magnezijumom, fosforom, cinkom i selenom koje organizam kompletno apsorbuje. Zbog ovih svojstava predstavlja namirnicu značajnu za brz oporavak organizma nakon bolesti ili velikih fizičkih napora. Zrno spelta zapravo ima idealan odnos belančevina i esencijalnih aminokiselina, ugljenih hidrata, mineralnih materija, vitamina, masti i celuloze, što je čini jedinom žitaricom u kojoj se nalaze svi sastojci neophodni za život. Gvožđe i bakar povoljno utiču na broj crvenih krvnih zrnaca, tako da se spelta preporučuje ljudima koji imaju problem sa anemijom. Prisustvo ostalih elemenata doprinosi razvoju koštanog tkiva i obnavljanju hrskavice.


Spelta ima tvrdu opnu zbog koje je izuzetno otporna na mrazeve i niske temperature, na štetočine i druge nepovoljne uticaje. Zato ne zahteva posebne uslove gajenja, čak ni đubrenje zemljišta, a zbog izuzetne samozaštite ni hemijsko tretiranje pesticidima, pa je idealna za uzgoj kao organska žitarica.
Inače, Slobodan Petrović na svom gazdinstvu ima sopstveni kameni mlin i pravi integralna brašna od organskih žitarica, kao što su pšenica, raž, ječam, spelta, ovas, kukuruz osmak. Njegovi proizvodi se plasiraju na sajmovima a ne u prodavnicama zdrave hrane, jer bi za to morao da ispuni uslov da ima sertifikovan mlin, što podrazumeva velike troškove.
- Država je propisala mnoge procedure koje su tako finansijski postavljene da mnogi proizvođači kao što sam ja, pored želje, nisu u mogućnosti da izdvoje 6.000 ili 7.000 evra, koliko to sve košta - kaže Petrović.

S. Bojović

Izvor: Magično bilje

Komentari