OD POSLEDNJEG STADIJUMA RAKA ŽIVEO JOŠ 55 GODINA

AKTUELNO | Pregleda: 10467 | Autor:

Aleksandar Solženjicin, ruski disident i nobelovac, u svojoj knjizi Odeljenje za rak, opisao je kako se uz pomoć čage, parazitske gljive, izvukao iz kandži najteže bolesti

Priča koja je pomogla hiljadama ljudi

Znate kako se kaže - kralj svih gljiva je reiši, a kraljica je čaga. Da, toliko je važna, pre svega zbog svojih fascinantnih sposobnosti regulacije procesa u prirodi i u ljudskom telu.
Čaga spada u grupu medicinskih gljiva - polipora (latinski naziv Inonotus obliquus, engleski naziv je Chaga, a pravilno se izgovara u celom svetu kao „čaga“).
Ruski disident i nobelovac Aleksandar Solženjicin, čovek koji je od komunističkog idealizma prešao trnovit put ka duhovnosti, uveo je čagu u zapadni svet kroz svoj roman Odeljenje za rak, objavljen 1969. godine. U ovom dirljivom autobiografskom delu možemo pročitati mučnu potragu političkih disidenata obolelih od raka koji očajnički pokušavaju da pronađu lek. Lekar koji im je davao klasičnu medicinsku terapiju u maloj bolnici, slučajno je uočio da seljaci iz obližnjeg sela nikada ne obolevaju od ove teške bolesti, a jedinu razliku u odnosu na druge ljude pronašao je u tome što seljani piju čaj od čage, pošto nemaju novca da kupe pravi čaj. Budući da nije bio siguran u rezultat lečenja, lekar je svojim pacijentima uz redovnu hemoterapiju uveo i čaj od čage, što je samog Solženjicina iz poslednjih stadijuma raka izvelo u novi život koji je trajao sve do 2008. godine. Ako se setimo da je ovaj pisac rođen 1918, shvatićemo koliki je to uspeh.
Knjiga je po objavljivanju na Zapadu postala hit, i danas se vrlo rado čita.
Ubrzo su u Rusiji sprovedena istraživanja i utvrđeno je da je čaga odličan adaptogen, imunomodulator (podiže klonuli imunitet i smiruje prekomerno aktivan), da uništava gljivice, viruse i tumore, bez obzira da li su maligni ili ne. Odavno je utvrđeno da uništava kandidu, za koju se u poslednje vreme tvrdi da je osnovni uzrok svih vrsta raka.
U sebi sadrži antioksidante, melanin, beta glukane, betulin/betulinsku kiselinu... Čaga, zapravo, uzima ove supstance iz kore drveta i deponuje ih. U isto vreme izuzetno je moćna i izuzetno blaga. Njen najvredniji sastojak je betulinska kiselina, koja normalizuje metabolizam i efikasno deluje na sve organe ljudskog organizma.

Melanin je supstanca za koju su ruski istraživači utvrdili da štiti od radioaktivnog dejstva. Zbog velike količine melanina u sebi, čaga je neprikosnovena kao zaštita od bilo koje vrste zračenja. Alge, jod i reiši sjajni su kao zaštita, ali čaga je daleko iznad njih po mogućnostima. Na primer, reiši sadrži 2% pigmenta melanina, a čaga čak 25%.
Beta glukan je modulator imunosistema, i ovaj deo čagine magične jednačine usmeren je na borbu protiv gljivica i raka. Beta glukan je deo polisaharida koji je našem telu potreban da bi funkcionisalo kako treba. Nalazi se u algama, medicinskim gljivama, godži bobicama i astragulusu, na primer. Ovi osnovni šećeri retko se aktiviraju samo standardnim načinom ishrane, i zato je neophodno uvesti dodatke u obliku medicinskih gljiva i minerala.
Čaga kao antioksidans znatno je iznad aronije, koja je čuveni antioksidans. Danas čaga zauzima prvo mesto na lestvici ORAC-a, koja meri nivo antioksidansa u životnim namirnicama.
Ova moćna gljiva sprečava razvoj tumora i uništava kancerogene ćelije ne dirajući zdrave, zahvaljujući svojoj betulinskoj kiselini.
Čaga je prihvatljiva u hemoterapiji kao dodatak konvencionalnim sredstvima, jer jača imunitet i ublažava nuspojave.
Ruski naučnici razvili su sistem mikrokapsula koji omogućava sastojcima čage da lako prodru u kožu i da deluju neposredno na žarište oboljenja.
Izveštaji iz klinike u Vladivostoku govore o stopostotnom izlečenju od psorijaze, što je retkost kod ove bolesti.
Čaga, parazitska gljiva na brezi, po izgledu podseća na izgorelu izbrazdanu koru stabla. Ova gljiva egzistira u brezovim šumama severne i istočne Evrope, Rusije i Koreje i može se naći tokom cele godine, najčešće na starijim žutim ili belim brezama. Na sivim brezama uglavnom prevladava druga gljiva - Piptoporus betulina. Čagu je lakše pronači zimi, jer nije skrivena zelenilom. Pošto se čaga skida sekirom, taj posao je mnogo lakši zimi kada je gljiva zamrznuta. Utvrđeno je da čaga ne uništava celulozu drveta, već živi i po pedeset godina na njemu.
Meso čage je žute do žuto-braon (smeđe) boje, često prošarano beličastim delovima, umereno tvrdo, teksture šljunka. Spoljna površina je tamnobraon do crne boje, vrlo tvrda, sa dubokim pukotinama. Na njima može biti i krhkih delova koji se lako trljaju i otpadaju.
Čaga je moćno sredstvo protiv stresa kao uzročnika gotovo 90% svih bolesti. Svojevremeno je sovjetska vlada naredila svojim sportistima i astronautima da čagu koriste kao adaptogen za poboljšanje umnih i telesnih sposobnosti. Drevni narodi Azije koristili su je hiljadama godina za održavanje zdrave prirodne ravnoteže (či), verujući da podmlađuje, produžava život i jača telo.
Njena delotvornost zabeležena je u kineskoj knjizi Shennong Ben Cao Jing. I danas se u Sibiru čaga redovno konzumira, što možda doprinosi poznatoj dugovečnosti njegovih stanovnika.
Čaga se koristiti kao hrana, lagano prokuvana u prirodnoj supi sa dodatim povrćem, kao čaj, koristi se i sušena, u prahu i kao ekstrakt. Kako god da se uzima, čaga pokazuje čudesne rezultate.

ČAJ, TINKTURA, ČAK I PIVO

Od svežih, tek odsečenih komadića ove gljive, priprema se čaj. Sveži komadići suše se 24 sata na 110-125 C°, potom ostave nekoliko dana da vlaga iz unutrašnjih delova tkiva gljive izađe na površinu, a zatim se još suše najmanje 24 sata, sve dok ne bude potpuno suva. Osušena čaga melje se u fini prah i koristi kao napitak sličan kafi ili za pravljenje tinkture. Obično se kuva 15 minuta i pije nakon dva sata, kada je najukusnija.
U Indiji prave pivo koristeći čagu kao zamenu za hmelj.

Čagu možete nabaviti u Biljnom centru Magično bilje

Komentari