NAJBOLJI TRAVARI

TRANSLATE

Slobodanka Seka Matić čuva stare porodične recepte

TAJNI RECEPTI IZ SVESKE MOJE BAKE

U našem narodu su od davnina preparatima od lekovitog bilja lečene mnoge bolesti a vidarskim poslom bavile su se najčešće žene. Travarsko umeće se prenosilo s kolena na koleno osobama za koje se moglo garantovati da se neće ni na koji način o njega ogrešiti, pa se, usmenim prenošenjem, narodno iskustvo očuvalo. Tako je berba bilja započinjala u „biljani petak“, petog maja, neposredno pred Đurđevdan, koji se tradicionalno smatrao danom u koji je biljka najlekovitija. Tada su „lekarice“ odlaze na samo njima znana mesta da uberu bilje.
Jedna od njih u savremenoj verziji je Slobodanka Seka Matić iz Beograda. Ona čuva tajnu određenih čajeva i melema koja se u njenoj porodici prenosila isključivo „po ženskoj liniji“.
U njenom „arsenalu“ porodičnih receptura najpoznatiji je melem nazvan po njenom nadimku – „Seka“. Veoma je efikasan kod opekotina, rana, uboja, otoka, obolelih vena, gnojnih procesa oko noktiju, upala nosnih šupljina, ušiju, sinusa, alergijskih promena na koži, seboreje, hemoroida, herpesa i gljivičnih oboljenja. Takođe, dobar je i kao preparat za sunčanje, jer koža ne može da izgori.
- Recept za ovaj melem star je nekih 500-600 godina, a ja sam mu poboljšala kvalitet određenim dodacima na bazi pčelinjih proizvoda, tako da ću u amanet mojoj kćerki ostaviti, zaista kvalitetan preparat – kaže naša sagovornica.
Među brojnim recepturama koje ona čuva od zaborava, veliki broj njih odnosi se na bolesti bubrega i mokraćnih kanala.
- U slučaju da dođe i do najmanjeg poremećaja u radu bubrega dolazi do nepotpunog čišćenja krvi, a kao posledica toga nastaju mnoge bolesti: glavobolja (za koju se pogrešno smatra da je migrenozna), povećanje krvnog pritiska, neobjašnjiv svrab, otoci nogu i promena boje kože u sivkastu. To može da traje i po nekoliko godina. Otkrije se tek kad je već kasno i prestane funkcija bubrega, ističe Slobodanka Matić.
Loš kvalitet vode je, prema njenom mišljenju, najčešći uzrok oboljenja bubrega, i poznato je da najviše obolelih ima kod ljudi koji žive u oblastima gde se u vodi nalazi dosta krečnjaka. Da biste saznali da li u vodi ima krečnjaka u većoj količini nego što je dozvoljeno, savetuje ona, dovoljno je da uveče sipate u potpuno čistu čašu od dva decilitra vodu iz česme (ili bunara, ako pijete bunarsku) i ostavite do ujutru. Ako se do jutra na čaši uhvatio „kamenac“, to je znak da voda nije dobra za piće.

Kako dalje navodi, da bi se predupredilo pogoršanje zdravlja zbog smanjene funkcije u radu bubrega, treba u ishrani u potpunosti izbegavati začine i, posebno, izbaciti iz upotrebe prženi luk. Neželjene promene u radu bubrega mogu izazvati i prekomerna upotreba masnog mesa, ribe i sireva, a treba smanjiti i upotrebu jaja, posebno pečenih. Obroci ne smeju da budu obilni, najbolje je jesti pet-šest puta dnevno.
Ljudi sa oslabljenom funkcijom bubrega trebalo bi da obavezno piju čajeve. Kod najvećeg broja tegoba ove vrste naša sagovornica preporučuje zeleni čaj, koji je veoma ukusan, a spravlja se na sledeći način:
- Pola litra belog vina nalije se u flašu i doda se deset grama suvog kamfora. Flaša se zatvori drvenim zapušačem i oblepi testom. Tako pripremljena flaša stavi se u bokal (ili neku drugu posudu) od keramike i zaspe do vrha peskom, a onda ostavi dva sata u dobro zagrejanoj rerni. Posle dva sata bokal se izvadi iz rerne i ostavi da se ohladi. Potom se flaša izvadi iz keramičkog bokala i ako je tečnost u njoj mutna, to je znak da je čaj dobro pripremljen. U slučaju da je tečnost svetle boje, znači da je flaša ili loše zatvorena ili da rerna nije bila dovoljno zagrejana. U tom slučaju mora se napraviti novi čaj. Čaj se pije tri puta dnevno, po 50 grama na pola sata pre jela. Terapija traje sve do potpunog izlečenja, odnosno kada se na lekarskoj kontroli utvrdi da bubrezi ponovo normalno funkcionišu.