|
|
Nebojša
Popović, istraživač lekovitih svojstava pečuraka i bilja iz
Kraljeva
Gjive su me zanimale od malena. Već kao dečak sam počeo da
ih raspoznajem a u tome mi je najviše pomogao veliki poznavalac
tog neobičnog carstva – Miroslav Pavlović. Njega i danas konsultujem
u vezi s njihovom lekovitošću i drugim svojstavima. Gljivama
se bavim 15-tak godina, a lekovitim biljem proteklih sedam
– otkriva za Magično Bilje Nebojša Popović, istraživač bilja
iz Kraljeva.
Najpre je, priča on dalje, naučio da razlikuje otrovne od
jestivih pečuraka, a onda se okrenuo ispitivanju njihove lekovitosti:
- Danas poznajem svojstva 150 vrsta gljiva. Kod nas je to
još dosta neistražena oblast kojoj se, recimo u Rusiji, SAD,
a posebno u Kini i Japanu od davnina poklanja izuzetna pažnja.
Moji favoriti od jestivih gljiva su rujnica, martovka, đurđevka,
šumsko pile, lipika, šumski šampinjon, veliki šampinjon i
lisičarka.
Opasni dvojnici
Kako Popović navodi, najžešća otrovnica od svih gljiva koja
raste na našim prostorima je zelena pupavka. Ima je u listopadnim
šumama, naizgled je vrlo upadljiva. Ne manje opasna po život
je i panterovka – muhara iz porodice Amanitta, a onda slede
planinska koprenka i crvenkasta cepača:
- Berači gljiva bi morali da odlično poznaju razlike između
otrovnih i neotrovnih, jer veliki broj jestivih pečuraka ima
svog dvojnika među otrovnicama.
Prema saznanjima našeg sagovornika, razne vrste otrova koje
pojedine gljive sadrže, sve više su predmet interesovanja
vojnih stručnjaka, posebno one čiji otrov deluje na nervni
sistem i koje razaraju jetru, bubrege i vitalne organe. Inkubacija
kod ovih drugih traje 5-6-12 sati, a ponekad i do 14 dana.
Dragocena sjajnica
- Jedna od najlekovitijih gljiva je hrastova sjajnica (ganoderma
lucidum), koja raste na hrastu i nije jestiva. Njen poznatiji
naziv je reiši, a prema najnovijim istraživanjima veoma je
delotvorna kod AIDS-a, kancera i raznih vrsta tumora. U antikancer
terapiji koristi se i vrganj, jer zaustavlja rast malignih
ćelija. Veoma je lekovita i šitaki, a od gljiva koje rastu
kod nas – rujnica i lipika, koje sprečavaju infekcije stafilokokama.
Bukovača je, takođe, veoma lekovita jer utiče na pad holesterola,
koji je uzrok mnogih srčanih i uopšte, kardiovaskularnih bolesti.
Kada se ova pečurka koristi u vidu čaja 2-3 meseca, vrednost
holesterola i lipida može da se smanji za 50 odsto. Lisičarka
ima sastojke koji doprinose uklanjanju fleka sa lica.
|
Spasonosna mešavina
- U svet lekovitih trava uveo me je magistar Živko Slavković, poznati
biolog i izvanredan poznavalac biljaka kojima je posvetio gotovo
ceo svoj život. Na njegovu inicijativu počeo sam da istražujem biljke
koje pomažu radu disajnih organa i došao do recepture za melem koji
je veoma delotvoran kod bronhitisa, astme i ostalih smetnji disajnih
puteva.
Najzastupljenije bilje u ovom melemu, koji se pravi sa žutim šećerom,
uz dodatak mentola, je kantarion, jaglika, uskolisna i širokolisna
bokvica, timijan, majčina dušica, vranilovka i mladi pupoljci bora
koji se beru početkom maja:
- Melem pomaže kod upala, prehlada, gripa, odrasli mogu uzimati
5-7 kašika dnevno, a preventivno protiv gripa, dovoljna dnevna doza
su dve supene kašike. Svaka od biljaka, sadržanih u ovom melemu,
ima svoju ulogu. Tako, recimo, kantarion ima baktericidno dejstvo,
a vranilovka, čiji su lekoviti cvetovi i listovi koji se beru u
vreme cvetanja biljke, zaustavlja zapaljenski proces sluzokože.
Čaj od te biljke ne bi trebalo da se, bez pauze, koristi duže od
4-5 dana, jer može dovesti do pada kalcijuma. Vranilova trava je
od davnina poznata i kao sredstvo protiv stomačnih tegoba, dijareja
i uopšte, jačanje organa za varenje, posebno kad želudac ne luči
dovoljno sokova. Takođe, sprečava nervozu želuca, i umiruje živce.
|
|
