|
|
Ljubiša Pantović o uticaju geografskog porekla biljaka na očuvanje zdravlja
Kad je pre tri decenije otišao u severnu Evropu i tamo se zbog posla dugo zadržao, Ljubiša Pantović, iako rođen na selu, o biljkama nije znao skoro ništa. Sećao se samo da mu je majka po okolini Lazarevca brala neko bilje i ponekad mu kuvala čajeve, a da mu je deda, još dok je bio mali, stalno govorio da se lekovi za sve bolesti nalaze u prirodi a da će korisnu biljku od nekorisne – ako to ne zna čovek – uvek prepoznati koza!
Ova sećanja iz detinjstva Ljubiši su se vratila pošto je tokom druženja sa svojim kolegama iz Norveške čuo priču o nekoliko moćnih planinskih biljaka koje rastu u snegu. O nekolicini njih kolale su vekovima duge legende da mogu da regenerišu čovekovo tkivo i podmlađuju. Ljubiša kaže da ga je to, s obzirom da je već zalazio u petu deceniju, vrlo zaintrigiralo.
Nabavio je nekoliko dobrih knjiga a potom je sve slobodno vreme boravio u prirodi, hodao kroz šume, sakupljao listove koje je kasnije ređao uz fotografije.
Kako ste bili sigurni da vam neka od biljaka neće naškoditi?
- Kad sam sok iz korena ili listova želeo da isprobam kao čaj, nosio sam u laboratoriju da mi potvrde da se neću otrovati. Nijednom nisam dobio upozorenje da bi nešto od toga moglo da mi naškodi. Ne samo zbog moje intuicije, već zato što sam se setio dedinog saveta, svaki put pre nego što bih biljku koristio za bilo šta, nudio sam je kozi. Ako bi je ona izgrickala, znao sam da je mogu i ja koristiti. Ova životinja je najbolji detektor moćnog bilja, jer nema biljke do koje ona ne može da stigne.
- Uz pomoć ovih životinja otkrio sam i nekoliko biljaka iz čijeg sam zelenog lišća cedio crveni sok. Njima od 1983. godine podmlađujem svoju kožu i skoro sam siguran da su one eliksir večne mladosti. Još uvek imam odličnu kondiciju – trčim za trolama po beogradskim ulicama i one mi pun kilometar ne izmaknu.
Kažete da ste svoje eliksire od ovih biljaka i njihove mešavine nedavno dali na ekspertizu u Oslu. Šta najviše vredi od tih takozvanih snežnih biljnih vrsta?
|
- Mnoge su lekovite i Šveđani, Norvežani, Danci i Rusi su izgradili čitave kozmetičke i farmaceutske industrije na njima. Jedna od najpopularnijih je biljka koju su kasnije proneli po svetu i raste i na našem podneblju. Kod nas je zovu angelika ili anđeoski koren. Vrlo je lekovita i sibirska ruža, a sve je popularnija i aronija ili takozvana sibirska borovnica.
- Ali, postoji jedno pravilo koje svi mi koji volimo biljke i želimo da otkrijemo kako će nam one pomoći treba da znamo. Činjenica je da je bilje najlekovitije ukoliko je ubrano na svom prirodnom staništu. Čim je kultivisano na nekom drugom zemljištu i pod drugim uslovima, ono gubi mnogo od svojih svojstava. Primera radi, biljka koja živi pod temperaturama i do minus 30 stepeni ima u sebi sastojak kojim se brani od te hladnoće i štiti svoje vegetativne sposobnosti. Ti sastojci koje ona stvara gube se kad ako se biljka presadi u kontinentalnu, umereniju klimu. To je već sve laboratorijski utvrđeno i zna se da, primera radi, kod nas poznati rtanjski čaj nikada neće biti tako zdrav ukoliko je ubran na nadmorskoj visini manjoj od 300 metara.
Da li gubljenje lekovitosti tokom kultivacije važi samo za planinsko bilje?
- Ne. Lekovitost, po mojim saznanjima, gubi svaka rasađena biljka. Ni kamilica koju pijemo sa plantaža nema onako jaka svojstva i eterična ulja kakva ima divlja, samonikla kamilica. Svima koji žele da se upuste u avanturu sa biljkama – sem saveta svog dede, da posle branja svaku biljku provere tako što će prvi list ponuditi kozi – preporučujem i da se dobro potkuju znanjem. Ukoliko čuju da im neka biljka može pomoći, treba da se raspitaju o njenom prirodnom staništu i da u berbu odu tamo. Kad su u pitanju biljke iz dalekih krajeva, po mom mišljenju i iskustvu, daleko je bolje kupiti kvalitetan preparat od te biljke, koji je sigurno prošao neku kontrolu, nego brati biljku iz kultivisanog semena u komšiluku. Jer, da istaknemo – na biljku i njen rast utiču i zemljište i klima, ali i celokupno okruženje u kojem je ona.
J. Jojić
|
|
|
