|
Janko Križan, fitoterapeut, o upotrebi čajeva i dodataka u njima
- Lečenje čajevima kao oblik prirodnog lečenja biljem, postoji vekovima unazad. Ta je pojava razvijana prvo na iskustvima malih zajednica, potom kroz manastire u kojima su monasi gajili biljke i od njih pravili meleme i čajne mešavine za suzbijanje bolesti a poslednjih godina snažno se razvila u granu koju zovu fitoterapija. U njoj se narodno iskustvo i tradicionalna medicina kombinuju sa naučnim saznanjima. Priprema i upotreba čajeva osnovi su tako definisane fititerapije, za Magično bilje govori Janko Križan, jedan od naših čuvenijih travara koji je osmislio palete biljnih mešavina za mnoge bolesti.
Većina ljudi često pije čaj od samo jedne vrste biljke. Da li je to dobra navika?
- Svako konzumiranje čaja od potvrđeno korisnog lekovitog bilja dobra je navika koja se naziva samomedikacija. Posebno što ona uglavnom nije opasna jer većina ljudi pije čaj od nane, kamilice ili lišća jestivog voća, i to u manjim količinama. Upravo se zbog toga najveći broj biljnih droga, odnosno osušeni delovi biljaka u većini zemalja u svetu svrstavaju u grupu proizvoda koji se mogu kupiti bez recepta.
Čajevi su dostupni svima bez detaljnijeg uputstva za upotrebu i eventualnih upozorenja. Jesu li oni zaista toliko bezazleni?
- U izvesnim slučajevima postoje manji ili veći rizici primene. Pre svega bih upozorio one koji uživaju da sami sakupljaju i beru čajeve. Ne smeju da imaju ni trunke sumnje prilikom identifikacije jer ima puno bilja koje je otrovno. Nimalo bezazlezno nije ni korišćenje kupovnog čaja za koje ne znaju kojim organima pomažu, odnosno kod kojih simptoma mogu delovati. Treba imati u vidu da lekovito bilje i preparati spadaju u sredstva koja mogu najviše pomoći u ranim stadijumima nekog zdravstvenog problema.
Fitoterapija deli čajeve na one zelene ili crne, takozvane stimulanse, i na biljne i voćne čajeve koji imaju lekovita sredstva. Da li se oni na isti način koriste?
- U svetu se pod čajem smatraju crni i zeleni, listići biljke čajevica, (Camelia Tea Sinensis), koja u sebi ima kofein. Oni su stimulansi, oksidisani su i fermentisani pa se mogu piti i zaslađeni jer deluju trenutno – za umirenje, opuštanje i raspoloženje a šećer i med potpomažu brzinu tog delovanja. Zelene i crne čajeve treba piti leti, i to tople, radi sprečavanja dehidracije i preteranog znojenja. I tu međutim treba imati mera – šoljica dve dnevno. Biljni čajeva ili drugi biljni proizvodi piju se samo po potrebi jer oni sadrže aktivne sastojke koji mogu biti štetni ako se uzimaju na vlastitu ruku. |
