Morao sam da se u alpskom pejzažu odmorim 15-tak minuta i bio srećan što nisam probao više. Ali, zato sam biljku Celadonium majus, ili lastavičiju travu, kako je naziva čuveni Moris Mesaž, probao u jačoj koncentraciji. Vrlo je toksična, ima spektar alkaloida i služi za spoljnu upotrebu.
Koji su još Vaši „ljubimci“ među biljkama?
- Žalfija, kopriva, planinski bor, gavez, šipurak, petrovac, izop, ruzmarin… Žalfija je univerzalni tonik, snažno deluje na moždane centre i krepi nervni sistem, ali i srce i krvne sudove. Pomaže u lečenju slabe jetre, pankreasa i slezine, a dovodi u harmoniju sve žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Pošto ima jako antibakterijsko dejstvo, može se uspešno primeniti kod infektivnih bolesti sa povišenom telesnom temperaturom, ali i kod bronhitisa i astme, u kombinaciji sa koprivom, belim lukom i petrovcem.
Kako ste dolazili do receptura?
- Najčešće intuitivno, ali su mi pomogli i razgovori sa Austrijancima Rudolfom Brojsom, lekarom prirodne medicine, i sveštenikom Vajdingerom iz Karlštajna. On je 17 godina boravio u Kini i bio eminentna ličnost u travarstvu. Interesantnih susreta bilo je i sa afričkim vračevima koji leče biljkama. Nema u tome ničeg mističnog, oni samo poznaju suštinu energije bilja. Tamošnji iscelitelji odlično poznaju tajnu „rukovanja“ energijom i imaju pravu veru u to što rade.
Šta Afrikanci najviše koriste?
- Aloju i korenje određenih biljaka, kao što je, recimo, zvezda-cvet. Na Zmajevoj planini našao sam petrovac i neke biljke iz te familije, potpuno iste kao kod nas. Tamo sam dobio i veliku pouku. Njihov šaman, čovek koji se bavi biljem, odlazi u planine i po nekoliko godina – da se druži s pojedinim biljkama. Nakon toga, kad se vrati, jedna biljka kao da mu sama dođe da njome leči. Znači, mora da uloži najmanje dve godine života da bi mu određena biljka postala bliska.
Bili ste i u Americi?
- Godinu i po dana boravio sam u Los Anđelesu. Neposredno po dolasku u Beograd shvatio sam da se moram posvetiti biljkama. Presudilo je saznanje da mi je supruga neizlečivo bolesna. Bio sam očajan, želeo da joj pomognem, a nisam znao kako. Intuitivno sam osećao da lek kriju biljke. Jedne noći sedeo sam usamljen i setio se svoje bake Milice. Imao sam viziju bake i pitao sam je da li mogu da se bavim biljem. Pogledala me je očima iz kojih je zračio ceo kosmos. Iza nje su se odjednom stvorili likovi mojih predaka. Shvatio sam poruku i tada se u meni pokrenula ogromna energija.
Gde Vas je tada put odveo?
- Na sajam lekovitog bilja i narodne medicine u Veronu, gde sam upoznao Kineze i prvi put se sreo sa noto-ginsengom, najcenjenijom biljkom njihove tradicionalne medicine, i počeo sa eksperimentima. Potopio sam ga u prirodnu lozovu rakiju, našao potrebnu dozu i dobio kapi koje su pomogle ljudima sa srčanim problemima. A onda slede putovanja na Daleki istok – u Singapur, pa na ostrvo Borneo. Tamo sam se, u traganju za neobičnim biljem, popeo na planinu Kinabalu, na 3.800 metara nadmorske visine.
Kinezi su veliki poznavaoci bilja. Koja je njihova najčudesnija biljka?
- Ginseng je ta čarobna kineska travka koja raste u provinciji Junan. Kinezi ga zovu san-ći ili ten-ći, što u prevodu znači – najdraži. |
