Branko Končar, pčelar iz Prijedora, predsednik Saveza pčelara Republike Srpske

KAKO PREPOZNATI PRAVI MED

Umesto optimalnih jedan gram po kilogramu telesne mase na dan, u Srbiji se koristi jedan i po gram po glavi stanovnika dnevno. Osim što ukazuju na sramotno malu potrošnju, pčelari upozoravaju i na opasnost da med proizvodi i prodaje ko stigne i da građani treba da budu oprezni šta uzimaju. Povodeći se za nižom cenom potrošači često kupuju veštačke tvorevine, koje pravi pčelari smatraju otrovom.
- Takve vrste proizvoda ne mogu se nazvati medom i naročito ugrožavaju potrošače – kaže Branko Končar, pčelar, predsednik Saveza pčelara Republike Srpske i dodaje: – Ljudi kupuju med da bi im pomogao, a u stvari kupuju fasifikat. Falsifikati ne da ne mogu imati bilo kakve pozitivne efekte, već naprotiv, uzrokuju negativne, jer saharoza je isto što i cijankalijum, otrovna so. Jedina razlika je što cijankalijum ubija odmah.
Mnogi ljudi, kaže gospodin Končar, bave se falsifikovanjem meda i prodaju ga kao prirodni med.
- To je saharoza dobijena na razne načine, najčešće preradom kukuruza – objašnjava ovaj poznati pčelar i nastavlja:
- Naprave se odgovarajući dodaci, da sve pomalo liči na med, mada on nije ni blizu meda, ni po ukusu, ni po aromi, ni po konzistenciji.
Prirodni med, kaže Končar, obično košta dvostruko više od veštačkog meda. Čak ni deklaracija, tvrdi on, ne mora garantovati kvalitet, jer često se dešava da se kao uzorak pojavi jedan, a posle prodaje, sasvim drugi med.
- Česta je predrasuda da ušećereni med nije dobar – zapaža Končar i naglašava: – Kristalizacija je prirodan proces i svi pčelari znaju da se svaki prirodan med „ušećeri“. U zavisnosti od vrste meda neki se kristališu ranije, a neki kasnije. Najbrže se kristališe suncokretov, a najsporije bagremov med.
U evropskim zemljama kristalisan med bolje se prodaje nego onaj koji nije kristalisan, što iz praktičnih razloga, jer se takav med lakše upotrebljava, što zbog njegovog kvaliteta. Kod nas, kad se med ukristališe moramo da ga zagrejemo da bi se vratio u prvobitno stanje. Prilikom zagrevanja med gubi svojstva, a ako se pregreje može da bude čak i štetan za zdravlje.