|
Fizička sličnost
Aleksandra Aleksića sa Ratkom Mladićem i ljubav prema pčelama koju
obojica dele, pčelara Aleksandra Aleksića je mogla da košta života
Preko pedeset godina Aleksandar Aleksić iz Uzića kod Kosjerića
profesionalni je pčelar. U Savezu pčelara još je od daleke 1976,
i poznat je širom bivše Jugoslavije po kvalitetu i raznovrsnosti
svojih proizvoda.
Ali, bez obzira na svoj ozbiljan pčelarski status i uprkos tome
što ceo život živi na istoj adresi, fizička sličost sa Ratkom Mladićem
i ljubav prema pčelama koju obojica gaje, Aleksića je mogla da košta
života. U svakom slučaju, ugrozila mu je zdravlje.
Naime, u blizini Aleksićevih pčelinjaka, u podnožju planine Maljen,
Ratko Mladić, u slobodno vreme pčelar, čuvao je svoje mezimice.
One su mu, kažu njegovi prijatelji, donosile mir i spokojstvo dok
je bio u bekstvu. Kada on nije mogao, pčele mu je čuvao drug, general
Živanović, prvi optuženik Haškog tribunala, u međuvremenu oslobođen.
- Ratko Mladić je, po mojim saznanjima, bio prosečan pčelar – naglašava
Aleksić i dodaje:
- General Živanović je bio jak pčelar, a Mladić prosečan. Imao je
svoje funkcije i obaveze u vojsci, tako da nije imao vremena da
se više posveti tome. Dok je bio u bekstvu, pričali su mi ljudi,
bavio se pčelama koliko je mogao, ali više su mu drugari brinuli
o njima i selili ih čak u Vojvodinu.
- Drugari su se šalili sa mnom, pošto ličim na Ratka Mladića, šta
ću da radim ako me zaustavi policija dok selim pčelinjak – seća
se gospodin Aleksić i nastavlja: – Govorio sam im da ću da se odmorim
u zatvoru, a oni će da tovare i da rade. Sve je to bila šala do
20. maja, kada su se u mojoj kući odigrale filmske scene.
Dan pre toga,19. maja, iznad kuće gospodina Aleksića u Uzićima,
nadletala je cesna i snimala objekat.
|
- Međutim, cesna nije uspela mnogo toga da snimi,
čak je i pala u ataru našeg sela – tvrdi Aleksić i konstatuje: –
Srećom, nije stradao niko od posade.
Tri puta se cesna, tvrdi gospodin Aleksić, obrušavala iznad njegove
kuće gde je posada uspela, po kasnijem priznanju oficira koji je
predvodio akciju, da snimi samo deo kuće, istočni i zapadni ulaz
u suteren.
Sutradan, 20. maja, samo sedam dana pre nego što je Mladić uhapšen,
četrdesetak specijalaca u toku noći opkolili su Aleksićevu kuću.
Pred zoru je stiglo šesnaest automobila, od toga deset sa civilnim
tablicama, i šest službenih policijskih džipova. Za to vreme, Aleksić
je mirno spavao.
- Odjednom, u cik zore, čuo sam neko komešanje i skočio iz kreveta
na prozor, a u suteren su već, na četvora vrata, ulazili naoružani
specijalci – priča ovaj poznati pčelar i opisuje:
- U jednim vratima je bio ključ i lako su ušli, a troja vrata su
obili da bi došli do mene.
Ugledavši ga na prozoru, specijalci u civilu, u obruču oko kuće,
repetirali su pištolje, i opkolili ulaze. Ne sluteći šta se stvarno
dešava i videvši ljude u civilu Aleksić je pomislio da je u pitanju
oružana pljačka i pozvao policiju i hitnu pomoć.
- Skinuo sam sve sa sebe, sem gaća, bacio i jastuke i ćebad sa kreveta,
okrenuo dlanove i čekao – priča Aleksić i ističe: – Računao sam,
kad začuju policijske sirene, pobeći će. Moja, požeška policija,
stigla je za dva minuta. Naoružani ljudi su policiji pokazali neki
papir, ispostavilo se da je to Nalog za pretres Višeg suda Srbije,
Odeljenja za ratne zločine, te su lokalnu policiju vratili nazad.
Sa repetiranim pištoljima i u velikom broju, specijalci su izvršili
kompletan pretres svih šest objekata i kuće u selu u kojoj je registrovano
poljoprivredno gazdinstvo za preradu meda.
- Odveli su me u SUP na ispitivanje, uzeli mi otiske, vodili me
na poligraf, tražili saradnju. Shvatili su da nisam Ratko Mladić,
uverili su se da nisam ni njegov jatak – kaže Aleksić i, još vidno
uznemiren dok se seća svega, konstatuje: – Usledilo je samo jedno
„izvinite?“.
M. R.
Izvor: Lekoviti med
|
|
|
