RAK MI JE MNOGO VIŠE DONEO, NEGO ŠTO MI JE ODUZEO

by | 10.12.2020

Aleksandra Ljajić iz Beograda, još kao četrnaestogodišnjakinja, suočila se sa dijagnozom leukemije i danas mudro rezimira sve što joj se do sada dogodilo

Dijagnoza akutne limfoblastne leukemije Aleksandri Ljajić uspostavljena je pre osam godina i, kako ističe, na rođendan njenog tate. Tada je bila sedmi razred osnovne škole i imala nepunih četrnaest godina. Nije imala klasične simptome koji ukazuju na opaku bolest, više je to bio, seća se, mamin predosećaj da nešto nije u redu.
– Dobila sam blagu temperaturu i bol u leđima i tada sam u domu zdravlja dobila antibiotike. Temperatura nije padala, bilo je malo verovatno da će pasti posle prve tablete, ali mama je bila uporna da sutra idemo u bolnicu. Kada su mi u Institutu za majku i dete izvadili rezultate krvi i mokraće, koji su svi bili u najboljem redu, vratili su me kući samo sa drugom terapijom. To veče bolovi su postali neizdrživi i čekali smo samo da svane da odemo u Tiršovu. Tamo su ponovili nalaze, uradili ultrazvuk i sve je i dalje bilo u redu. Onda se pedijatar dosetio da urade biohemiju i provere sve moguće stavke. Tada se pokazalo da je CRP povišen (dozvoljeno je da bude 3, a meni je bio 153) i tada su posumnjali na neki malignitet.

Priču Aleksandre Ljajić pročitajte u 185. broju časopisa Magično bilje