KLINIKA

TRANSLATE

TAG: magično, bilje, klinika, medicina, kardiolog, internista,

Dr Nina Bulajić, makrobiotičar

SEZONA JETRE I ŽUČNE KESE POČINJE U PROLEĆE

Makrobiotika se zasniva na prirodnim ciklusima, i ovaj pristup načinu života može da se koristi i u terapiji raznih oboljenja, te je makrobiotika odnedavno i zvanično priznata kao metoda lečenja od strane Ministarstva zdravlja Srbije.
- Makrobiotička ishrana je bazirana na žitaricama, povrću, mahunarkama, maloj količini ribe, koštunjavim plodovima, semenkama i opet maloj količini algi. To je osnova koja važi za čitavu godinu, ali u zavisnosti od doba godine određene namirnice izbijaju u prvi plan – objašnjava dr Nina Bulajić, specijalista medicinske mikrobiologije i parazitologije.
- Makrobiotika posmatra da li je hladno ili toplo, ali i da li je klima više jin ili jang, gde je jin sila širenja (ekspanzije), a jang muška sila sabijanja (kontrakcije), što možemo da uporedimo sa muškim i ženskim principom. Vreme zime je više jin, pa da bismo ostvarili ravnotežu našem organizmu je potrebno više jang hrane i jang načina pripreme namirnica.
- U zimskim mesecima je potrebna veća količina kalorija jer se deo energije troši na proizvodnju toplote. Zato je dozvoljeno i više ulja, češće prženje u dubokom ulju, upotreba rerne, što u toku leta izbegavamo. Sve to nam daje energiju koju ljudi u klasičnoj ishrani proizvode uz pomoć mesa. Iako makrobiotika, praktično, tokom čitave godine koristi iste namirnice energiju povećava na fizički način, pomoću načina pripreme namirnica.
Pošto se makrobiotika zasniva na neprerađenim namirnicama, u zimskim mesecima, kada ne postoji dovoljna količina zelenog povrća, uglavnom se koristi korenasto povrće i turšija. S tim što je upotreba turšije ograničena na svega dva-tri režnja dnevno, da bi se poboljšalo varenje.
- Najmanje polovina od ukupne količine povrća treba da bude korenasto u toku zime. Sa toplijim vremenom ovaj odnos se potpuno menja u korist lisnatog povrća koje u toku leta zauzima polovinu ukupnog povrća, dok polovinu zauzimaju korenasto, odnosno okruglo povrće. Mahunarke sitnijeg zrna, poput azuki pasulja su izuzetno značajne u zimskoj ishrani jer se u makrobiotici smatra da azuki podržava bubrege.

Sa prvim znacima proleća sve otopljava, biljke počinju da se bude, kreće novi ciklus prirode. Tada je potrebno da očistimo organizam od svih naslaga koje smo stekli tokom zime.
- Kako se šta pojavljuje na pijaci od povrća tako treba da se uvodi u svakodnevnu ishranu. Količina žitarica u ishrani se u proleće malo smanjuje nauštrb zeleniša. Nepisano pravilo je da je našem organizmu u proleće potrebna najmanje šolja zelenog povrća dnevno ali uz dodatak žitarica, pre svih ječma, raži i pšenice, koje igraju ulogu glavnog detoksikatora.
- U proleće se pojavljuje i mladi dajkon, glavni čistač masnoća iz organizma. To je japanska duga, bela rotkva koja postoji u ponudi i na našim pijacama. Čak i oni koji nisu makrobiotičari trebalo bi redovno da uzimaju dajkon ili neku drugu belu ili crnu rotkvu ili rotkvice. Sve što od masnoća unosite u organizam ta grupa rotkvi detoksikuje.
U makrobitici se koristi i zeleni, nadzemni deo korenastog povrća i smatra se izuzetno značajnim za prolećno čišćenje.
- Zeleni deo dajkona ili šargarepe, poput celera i peršuna, detoksikuje, ali je i pun antioksidanasa, od velikog značaja za organizam. Tu su i vitamini, na primer beta-karoten iz koga se pravi vitamin A. On se nalazi u tvrdim zelenim listovima – kelju, raštanu, lišću šargarepe…
Od mahunarki za jetru je izuzetno važno sočivo, pa njegovu upotrebu, savetuje dr Nina Bulajić, treba povećati u proleće. Takođe od velikog značaja je i upotreba klica raznog povrća koje daju energiju rasta karakterističnu za proleće.