Docent dr Nada Plavša sa Katedre za pčelarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu upozorava

DOMAĆI MED NIKO NE KONTROLIŠE

Kvalitetan med moguće je dobiti jedino ako su pčele zdrave. Dakle, bez zdrave košnice, nema bezbednih pčelinjih proizvoda – ističe docent Nada Plavša, doktorka pčelarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i dodaje:
- Pčelarstvo u svetu je desetkovano jer je visok procenat uginuća pčela. U Americi iznosi oko 60%, što je itekako zabrinjavajuće. Kod nas ne postoje tačni podaci jer ne znamo tačan broj pčelinjaka i pčelara da bismo mogli da registrujemo stanje u jesen i na proleće. U našoj zemlji postoji veliki problem jer ne postoji tačna identifikacija proizvođača, niti prava kontrola pčelinjih proizvoda. A trebalo bi da se svaki pčelar vodi u evidenciji Ministarstva poljoprivrede, sa tačnim brojem košnica i lokacijom pčelinjaka.
Ali pčelari, oni pošteni, jedva sastavljaju kraj s krajem i svaki novi namet je direktna pretnja po opstanak.
- Većina pčelara od kojih se otkupljuje med nema potvrdu o pregledu, što predstavlja osnovnu prepreku u otkupu i izvozu meda. Prema novom zakonu o bezbednosti hrane, osnovni problem predstavlja neophodnost posedovanja VES uverenja, a uslov za njegovo dobijanje je sezonski pregled pčelinjaka. Zatim, nažalost, ne postoji jedinstveni registar paša. Po pravilu, pčelar bi trebao da se javi osobi zaduženoj za određeni region kada dovozi svoje pčele. Ne bi došlo do pretrpavanja pašnjaka, a i tačno bi se znalo ko dolazi, pa bi se lakše sprečavalo širenje bolesti koje dovode do uginuća pčela.
Strožija kontrola proizvođača pčelinjih proizvoda je neophodna, ali i teško izvodljiva pre svega što je pčelarstvo veoma usitnjeno jer većina pčelara ima do 20 košnica. Ako već ne možemo imati zdrave pčele i kvalitetan med, onda preostaje da ga uvozimo. Kineski je na lošem glasu, ali zato imamo širok izbor ekoloških uvezemo kvalitetan med, za čoveka sa ovih prostora najdelotvorniji je domaći jer takav zadovoljava potrebe organizma koji se razvijao u istim uslovima. S druge strane, uvoz bi polako gušio pčelarstvo, a ako ostanemo bez pčela, i bez oprašivanja naših njiva, jednostavno ostaćemo gladni. ‘
Malo prostora ostaje za izbor u kupovini kada se zna da je država nemoćna da zaustavi falsifikovanje meda.
- Falsifikovan med je vrlo teško razlikovati od prirodnog i na oko je skoro nemoguće primetiti razliku. Ovaj „med“ neće biti toksičan, ali neće biti ni od koristi. Većina kupaca traži med u tečnom obliku, što je najčešće pogrešno, jer ako je ukristalisan, tada se rađa sumnja u verodostojnost proizvoda.