KLINIKA

Nada Kovačević, profesor Farmaceutskog fakulteta

LEKARI MALO ZNAJU O BILJKAMA ZATO IH MALO I KORISTE

Nada Kovačević, profesor farmakognozije na Farmaceutskom fakultetu, u okviru oblasti koja proučava prirodne lekovite sirovine, ističe važnost fitoterapije i naglašava da ima mnogo ispitivanja prirodnih proizvoda, zato što su se ljudi njima vekovima lečili:
- Priroda, i životinje i biljke, naročito morski organizmi, slabo su ispitivani, a oni sadrže mnogo novih, do sada nepoznatih jedinjenja koja mogu da imaju lekovito delovanje – kaže prof. Kovačević.
Ona dalje napominje da ekstrakti obično blaže deluju, i da se onda nazivaju biljnim lekovima, a najčešće se koriste kod hroničnih bolesti, a ne mogu da deluju kad je bolest akutna i jako izražena. Prof. Kovačević nabraja neke od tih klasičnih lekova koji se koriste kao fitopreparati:
- Biljke koje deluju kod gastrointestinalnih bolesti, poremećaja varenja i nadutosti su nana, kamilica, melisa, kao i sve začinske biljke: kim, komorač, korijander ili gorka sredstva za poboljšanje varenja, kao što su lincura ili kičica. Kod zatvora, kao laksativno sredstvo efikasna je sena. Za izmokravanje se koristi breza. Starije osobe koriste glog. Kad je reč o oboljenjima gornjih disajnih puteva, za suvi kašalj koriste se različite vrste sleza i bokvica, a za iskašljavanje produktivnog kašlja jagorčevina ili ekstrakt bršljana. Za alergije nema puno biljaka, ali često i biljke mogu da izazovu alergije, jer u sebi sadrže i čestice prašine. Za sinuse postoje neki stari lekovi, jedan od njih je divlji krastavac, jer iritira sluznice, pa dolazi do izlivanja tečnosti iz šupljina i olakšava se disanje.
U hodniku Odeljenja za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta naročito je istaknuto ispitivanje kantariona, pa profesorka objašnjava neka od blagotvornih dejstava ove biljke:
- Preparati od kantariona koriste se za specifične stvari i u konsultaciji s lekarom, a najčešće kao antidepresivi, za poboljšanje raspoloženja, i to najčešće kod žena u menopauzi, pošto one imaju nagle promene raspoloženja. Međutim, važno je poštovati doze. Inače, postoje i stari lekovi od kantariona, to su uljani ekstrakti. Oni se koriste spolja, za zarastanje rana, čireva…
Fitoterapija se kod nas još nedovoljno koristi, a profesorka Kovačević smatra da naši lekari malo znaju o biljkama i da ih zato malo koriste:
- U apotekama ima dosta biljnih preparata i o njima bi trebalo da informišu farmaceute. Biljni lekovi se ne prepisuju na recept, pa se koriste u samomedikaciji, po preporuci farmaceuta, pacijenta. S druge strane, postoje i ljudi koji misle da imaju neka znanja, ali to nije zvanična medicina, već nadrilekarstvo. Međutim, dobro je što pojedini lekari fitoterapiju uključuju u svoje terapije.
Zahvaljući dugoj tradiciji, u Srbiji, ipak, puno ljudi ublažava svoje tegobe biljnim preparatima.