KLINIKA

TRANSLATE

TAG: magično, bilje, klinika, medicina

Dr ph. Milena Mihajlov – život sa lekovitim biljem

IĐIROT, KOPITNJAK I SLADIĆ DELUJU POGUBNO NA SRCE I NA KRVOTOK

Jedan od malobrojnih pripadnika takozvane stare škole farmacije u Srbiji i bliski saradnik akademika Jovana Tucakova, doktor farmacije Milena Mihajlov čitav svoj životni vek provela je u Institutu za proučavanje lekovitog bilja. Veliki je pobornik narodnih iskustava, jer je narodnu medicinu proučavala 42 godine, a o svom iskustvu s početka karijere kaže:
- Profesor Tucakov je bio veliki pobornik narodnog života, prirode, prirodnih lekova i zbog toga je od prvih dana proučavao narodnu fitoterapiju. Naravno, svakog svog saradnika je uključivao u ta istraživanja. Pešice smo obilazili brda, doline, planine i sela u najzabačenijim krajevima bivše Jugoslavije. Prikupljali smo rezultate naše tradicionalne narodne medicine i veterine, i tom prilikom smo zabeležili dosta važnih i vrednih podataka. Neki od njih su objavljeni u knjizi o našoj narodnoj zdravstvenoj kulturi koju je izdalo Naučno društvo za istoriju zdravstvene kulture.
- Da li je moguće napraviti paralelu – nekad i sad?
- Narodna medicina je empirijska. Samo narodno iskustvo se koristilo bez ikakvih naučnih dokaza. To se odnosi i na današnju narodnu medicinu. Naš neprosvećeni svet nije čitao knjige, ne poznaje literaturu, ali zna šta su njegovi prethodnici radili. Današnji narodni travari nisu takvi. Svi su pismeni, čitaju dosta, pre svega knjige koje ne pišu stručnjaci, nego razni prevodioci. Uzimaju pojedine segmente koji su atraktivni za narod, a u stvari nedovoljno objašnjeni pa dolazi do zabune. Vrlo je opasno koristiti se literaturom koja se odnosi isključivo na narodnu fitoterapiju.
- Srbija spada među malobrojne oblasti koje su veoma bogate lekovitim biljem?
- Zahvaljujući podneblju, pre svega, čitavo balkansko područje je izuzetno bogato lekovitim biljem. Srbija je veoma bogata. Svaka oblast ima svoje specifičnosti. Određene biljne vrste su čisto mediteranskog tipa. Iz oblasti su gde dopire uticaj Mediterana – Kosovo, Beli i Crni Drim, Nišava, prostor od Niša do Pirota. Tu ima mediteranskih biljaka poput žalfije, morača… Stepske vrste su karakteristične za Deliblatsku peščaru. Izvanredni su gorocvet, kleka, stepski božur. Područja oko vodotokova bogata su belim slezom i iđirotom koga ima samo oko Tise i u Slavoniji. Upotreba bilja u terapeutske svrhe i u preventivi najviše se zadržala u Istočnoj Srbiji. Velika je nevolja što ne znamo da čuvamo to što posedujemo. Mnoge naše biljne vrste su iskorenjene ili su na putu da potpuno nestanu.
- Na šta se posebno obraća pažnja u fitoterapiji?
- Bilje pre svega mora da ima poznato geografsko poreklo. Danas se upotreba lekova na bazi biljaka zasniva na strogim principima. Mora da bude tačno definisan princip dobijanja pojedinog leka, na koji način i po kojim standardima. Na kraju kada se dobije lek mora da bude strogo definisan sa naznačenim lekovitim supstancama i delovanjem. Biljni svet ima veliki broj hemijskih supstanci i nije svejedno koju ćemo bolest lečiti, na koji način ćemo pripremiti lek.

- Koliki je značaj dobrog poznavanja biljaka, koje su najčešće greške u primeni?
- Svi preporučuju list peršuna kao izvanredan. To je tačno, ali on kao ni žalfija ne sme da se pije čist. On dolazi u obzir samo kao komponenta nekog leka bez obzira na to da li je to čaj ili neki ekstrakt ili bilo koji drugi farmaceutski oblik leka. Ima biljaka čija negativna dejstva nisu bila poznata, a koristila su se kao narodni lek. Iđirot, recimo, je godinama korišten kao i kopitnjak. Sladić se koristio u narodnoj medicini kao odličan digestiv, a kasnije i u zvaničnoj medicini za oblaganje raznih pilula, jer je sladak. Međutim, oni sadrže glicerizinsku kiselinu i njene derivate koji deluju pogubno na srce i na krvotok. Za velebilje se znalo da je otrovno i narod ga se klonio. Koristilo se samo u narodnoj toksikologiji ili u farmaciji kao lek koji sadrži atropin. On se ili ekstrahovao i koristio kao čist ili se upotrebljavala tinktura. Zbog te nesvesne narodne toksikologije danas je obaveza svih proizvođača fitopreparata da obave i toksikološka proučavanja. Nisu dovoljni samo hemijski sastav i delovanje supstanci, već i to da li postoje nepoželjna delovanja određenog sklopa leka.
- Koji je savet iskusnog poznavalaca fitoterapije?
- Moj savet je da se preventiva upražnjava više nego fitoterapija. Profesor Tucakov je stalno govorio da je preventiva važnija od terapije. Treba voditi računa o zdravom načinu života. Naš narod ima lošu naviku da ili gladuje ili se prežderava. Previše jedemo i premalo se krećemo. Svetski pokret za povratak prirodi i zdravoj ishrani je prava stvar. To podržavam i toga se pridržavam.