KLINIKA

TRANSLATE

TAG: magično, bilje, klinika, medicina

Dr Milen Hristov, stručnjak za virusologiju iz Sofije

GLJIVE SU NAJJAČA ŽIVOTNA FORMA NA PLANETI

Dr Milen Hristov, fungoterapijom je lečio više desetina hiljada ljudi. Za sobom ima blizu 34 godine lekarskog staža, tri specijalizacije – iz virusologije, reumokardiologije i epidemiologije.
- U svojoj praksi bavio sam se najviše istraživanjima delovanja najopasnijih virusa na ljudski organizam, kao što su hepatiti A,B,C i Delta, Ebštajn – Bar i citomegalovirusi. Svi dovode do pada imuniteta, a poslednja dva su izrazito kancerogena. Ebštajn-Bar, recimo, izaziva limfom na štitnoj žlezdi, odnosno – rak. Svi umnogome utiču na funkciju srca i drugih organa, organizam je izložen stalnim infekcijama oktriva na početku razgovora dr Hristov.
- Nauka o lečenju medicinskim gljivama. Zvanično je ustanovljena u Japanu, pre 2.000 godina. Na Zemlji ima 1,5 milion vrsta gljiva, 140.000 je klasifikovano kao lekovito. Od toga samo 30 imaju antikancerogeno dejstvo, mada i među njima ima onih sa manje i više takvih bioaktivnih supstanci.

Kako to da ste se kao lekar sa tri specijalizacije opredelili za fungoterapiju, koja ipak, pripada narodnoj medicini?
- Iz dva razloga. Prvi je što su medicinske gljive po mom mišljenju, biološki najjača živa bića na Zemlji. To je najizdržljivija životna forma. One razlažu mrtve supstance i niču iz njih, one su život i smrt zajedno, kao jin i jang. Ako nestanu, to znači kraj naše planete. Drugi razlog je što jedan broj njih ima izraziti antitumorozan efekat i stimulišu naš imunosistem da proizvodi odbrambene mehanizme. Savremena nauka je dokazala da, za sada, od 30 medicinskih gljiva koje imaju velika lekovita svojstva, 24 sadrže izrazite antitumorozne supstance.
U savremenoj farmaciji postoji niz lekova koji se primenjuju u slučajevima kancera. Da li je fungoterapija efikasnija:
- Sintetički preparati ne mogu sasvim prodreti unutar maligne ćelije, a sastojci gljiva mogu. Ljudski organizam ima dva tipa imuniteta: humoralni i ćelijski, koji utiče na limfocite. Nekoliko japanskih, kineskih i brazilskih gljiva sadrži biološki aktivne supstance, imaju moćna antitumorozna svojstva, zahvaljujući čemu stimulišu T-limfocite, oni pak makrofage i organizam počinje da luči materiju perforin (visokomolekularni protein) koji uništava zloćudne ćelije. Perforin otvara (perforira) spoljašnju membranu tumorskih ćelija, usled čega one gube tečnost i uginu. Gljive imaju potencijal da utiču i na smrtonosan kancer sa metastazama i da ga izleče.
Da li je to moguće kod svakog bolesnika?
- Medicinske gljive svaki put pomažu, samo što je izlečenje individualno. Kod nekih ljudi doprinose mnogo, kod nekih manje pomažu, a na pojedine ne deluju. Važno je od čega oboleli još boluje, koje je starosti, kog pola, a mnogo toga zavisi i od psihičkog stanja samog pacijenta. Gljive rade svoje, ali ako je neko, recimo, izgubio volju za životom, teško da mu išta na ovom svetu može pomoći, pa ni fungoterapija.
Koje medicinske gljive po Vama imaju najjača antitumorozna svojstva?
- Lentinula ledodes, Ganoderma lucidum, Grifola frondosa, Agaricus blazei, Cordyceps sinesis i Coriolus versicolor. Međutim, u mnogim zemljama sveta gljive su zavedene de jure kao dodatak ishrani ili dijetetski proizvod. De facto – one zaista leče.
U fitoteterapiji postoje biljke koje imaju antikancerogena svojstva. Kakva je razlika između njih i medicinskih gljiva?
- One su bar 30 posto moćnije i efikasnije od najsnažnije biljke poput žen-šena, ginko bilobe, aloje… U onkologiji ne postoji način da se zloćudan tumor sa metastazama leči samo biljkama. Međutim, sa gljivama može, u šta sam se kroz praksu fungoterapijom uverio.