Dr Dejan Ivanović, psihijatar
o depresiji

Kantarion ne sme nikad uz antidepresive

Depresija spada u takozvane afektivne poremećaje ili drugim rečima poremećaje raspoloženja. Poslednjih godina je povećan broj osoba koje se žale na neke simptome iz depresivnog kruga, a tu se prvenstveno misli na neraspoloženje, zabrinutost, gubitak volje, energije, interesovanja, poremećaj spavanja, neželjene promene telesne težine itd

Naravno, ovi simptomi ne znače uvek i oboljenje, ali isto tako nedostatak navedenih simptoma ne znači i odsustvo oboljenja – kaže dr Dejan Ivanović, psihijatar i nastavlja:
- Depresija se nekada pojavljuje i u svom maskiranom obliku, kada su prisutni samo neki telesni simptomi (npr. bol u nogama ili nekom drugom delu tela, malaksalost itd). Od značaja je to, da li osoba zbog svojih tegoba slabije funkcioniše nego ranije.

Ono što sami možemo da učinimo za sobstveno zdravlje, u smislu prevencije, od velikog je značaja.

- Ova filozofija važi kako u procesu lečenja, tako i u prevenciji svih oboljenja, pa i depresije. Iako to nekada ne izgleda lako izvodljivo, potrebno je menjati životne navike i učiniti sve radi poboljšanja kvaliteta života. U tom smislu jako je važno: izbegavanje stresa, redovna ishrana, odmor i san, kao i bavljenje redovnom fizičkom aktivnošću.
Jasno je da metabolizam i adekvatno funkcionisanje organizma zavise i od ishrane. Shodno tome, dugotrajna jednolična i nekvalitetna ishrana dovode do različitih poremećaja u funkcionisanju organizma, pa utiču i na psihu.
- Dokazano je da nizak nivo serotonina u mozgu utiče na pojavu depresivne simptomatologije. I mehanizam dejstva nekih vrsta antidepresiva bazira se upravo na povećanju količine ovog transmitera, ali i noradrenalina, dopamine i dr. Postoje podaci da neki sastojci hrane mogu uticati na neurotransmisiju i blago menjati raspoloženje. U tom smislu govori se o antidepresivnom dejstvu maslinovog ulja, čokolade, kikirikija i sl. Učinci pojedinih sastojaka se često istražuju, ali se ne može reći da imaju klinički značaj. Ono što je nepogrešivi savet jeste redovna i raznovrsna ishrana bogata vitaminima (B,C,E), mineralima (Mg)i sl. kojom ćemo sigurno obezbediti unos svih neophodnih sastojaka potrebnih za adekvatno funkcionisanje organizma.
Zbog svojih sastojaka neke vrste čajeva i biljnih preparata, poznato je oda davnina, imaju blago sedativno ili blago aktivirajuće  dejstvo.
- Smatra se npr. da kantarion ima blag antidepresivni efekat. Sastojci bilja u blažem stepenu mogu imati uticaj na promenu raspoloženja, a i sam ritual pijenja čaja ima umirujući efekat. Ali, kantarion se nikada ne sme piti uz propisane antidepresive. U psihijatrijskoj praksi preporuka za lečenje psihičkih poremećaja biljem i čajevima izostaje, ali su u situacijama stresa, napetosti, u smislu relaksacije ili socijalnog angažmana ovi preparati uvek dobrodošli.