Magicno bilje - KLINIKA - KAKO DA PREPOZNATE DOBRO POVRCE NA PIJACI

TAG: magično, bilje, klinika, medicina, kardiolog, internista,

Prof. dr Branka Lazić: Kupujte samo provereno

KAKO DA PREPOZNATE DOBRO POVRĆE NA PIJACI

Dr Branka Lazić, profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu u penziji, najpoznatija naša promoterka ekološke poljoprivrede i bio-baštovanstva, podseća za Magično Bilje da povrće ne može biti lekovito ukoliko nije iz kontrolisane proizvodnje, jer kvalitet se ne dobija na pijaci, već na njivi.
- Zelene pijace su naša tradicija i treba da ostanu, ali treba da budu pod kontrolom. Šta s nakupcima povrća? Njih propisima takođe treba obavezati da na zelenoj pijaci, baš kao i registrovani proizvođači, prodaju samo povrće koje je proizvedeno po metodama koje podrazumevaju kontrolu i higijenu. Šta mislite, kakav je kvalitet krompira ili mrkve koji se peru u Dunavu ili drugim zagađenim rekama i onda iznose na pijacu? A to se masovno radi. Neki koji hoće da proizvedu brzo salatu, đubre je prekomerno azotom, i još dobro zaliju. Onda biljka pojede više azota nego što joj treba i nakuplja nitrate, koji se u čovekovom organizmu pretvaraju u nitrite i izazivaju usporeni transport kiseonika, neku vrstu trovanja. Nitrata ima u salati, spanaću, kupusu, rotkvici, to je povrće koje pripada grupi koja voli puno azota – iznosi Branka Lazić.
Međutim, izborom sorti i vremena proizvodnje, nitrati se u salatama značajno smanjuju. Naša sagovornica napominje da ih uvek ima više kada se gaje u toku jeseni i zime u plasteniku i stakleniku, zato što na sadržaj nitrata utiče agrotehnika, ali najviše to koliko ima sunca i svetlosti. Leti je sasvim druga priča, jer sunce „sve svede na meru“.
Kod povrtara nije samo velika opasnost od prekomernog đubrenja azotom, već i nepravilnog rukovanja pesticidima. Povrtar mora da zna koliku količinu rastvora pesticida treba da koristi za pojedino povrće, ukoliko nije iz organske proizvodnje, i što je još važnije, posle kog vremena to povrće sme da se bere. To vreme između prskanja pesticidima i ubiranja povrća zove se karenca. Branka Lazić uporozava da, recimo, krastavac dospeva svaki dan za berbu, a postoji samo jedan ili dva pesticida u prodaji u našoj zemlji koji imaju kratku karencu.
- Zato su u prednosti sve proizvodnje koje su pod kontrolom, koje se moraju pridržavati određenih propisa, bilo da je to integralna ili organska proizvodnja, gde se tačno zna koji se pesticid sme a koji ne sme koristiti – to je izbor takozvanih zelenih pesticida, manje otrovnih, sa bržom razgradnjom.

Na naše pitanje da li kupuje rano i drugo povrće na pijaci od nekoga koga ne poznaje, ona odgovara da uglavnom sve kupuje samo od proizvođača za koje zna kako proizvode.
- Vrlo retko nešto kupim od nekoga ko mi je nepoznat. Ima proizvođača koji ne primenjuju organsku proizvodnju povrća, ali znam da poštuju određenu karencu, da neće odmah ubrati krastavac posle prskanja ili neće dati puno azota salatama. Kupovati od poznatog proizvođača znači kupovati kod onog čija je proizvodnja na neki način kontrolisana. Možete li da mi odgovorite ko ima pokretni WC na njivi gde bere maline? To je jedno od pitanja stranaca kada dolaze u malinjake da ugovaraju izvoz. I u najblažem obliku kontrolisanja proizvodnje kao što je dobra poljoprivredna praksa, postoje propisi koliko WC-a mora postojati na njivi, koliko česmi iz kojih otiče voda, ne lavora, i koliko tečnog sapuna, ne običnog. Isto tako, pred svakim plastenikom mora postojati barijera za pranje nogu, kao u stočarstvu, da se ne unesu bakterije. A kod nas ako neko ode da vidi plastenik, svi u njega ulaze – upozorava Branka Lazić.
Zbog toga da bi potrošači dospeli do poznatog proizvođača i povrća koje će im donositi zdravlje a ne bolesti, u svetu, a polako i kod nas, sve više se razvija takozvana kupovina na pragu. U vojvođanskoj Zelenoj mreži, u okviru koje dr Branka Lazić obučava salašare sa Čeneja i drugih mesta za bio-baštovanstvo, jednom mesečno organizuje se u Novom Sadu pijaca organski proizvedenog povrća, a ova nevladina organizacija razvija i kupovinu na pragu na čenejskim salašima.