Drugim rečima, fruktoza utiče na smanjenje nivoa
glukoze u krvi i možemo je nazvati njenim regulatorom. Mali broj
ljudi danas će poverovati da med smanjuje nivo glukoze u krvi, da
ga ne povećava, što je nedavno i dokazano, mada stručna medicinska
javnost u našoj zemlji sa tim još uvek nije upoznata. (Noori S.
Al-Waili, Dubai Specialized Medical Center and Medical Research
Laboratories, Journal of Medicinal Food, Vol. 7, No. 1, april 2004)
Po Nuriju el Vailiju, kod bolesnika sa šećernom bolešću, nakon pola
sata unos meda izaziva veći rast glukoze u plazmi, nego što je slučaj
kod unosa belog šećera (saharoze), ali nakon jednog, dva i tri sata,
taj rast je bio veći kod saharoze nego kod meda! Zatim, med izaziva
veći porast insulina u krvi nego saharoza, i posle pola sata, i
posle dva i tri sata. O ovom rezultatu valja razmisliti s obzirom
da prosečan Amerikanac godišnje pojede oko 75 kg belog šećera! Naravno,
to ne znači da je med lek za insulin-nezavisni dijabetes. Pred naučnicima
je možda dug put, ali je, svakako, dokaz koliko je med prirodna
potreba zdravog čoveka.
Ključnih sedam noći
Stabilizovanje nivoa šećera u krvi omogućava organizmu da anabolički
hormoni regenerišu oštećene mišiće i stvaraju novo tkivo. Anabolički
hormoni sagorevaju masti i regulišu nivo šećera u krvi. Ako nivo
glukoze u krvi nije stabilan i koncentracija pada, luči se adrenalin,
hormon stresa čija je uloga da ponovo stabilizuje poremećen nivo
glukoze. Masti tada ostaju u svojim depoima, a proteini se degradiraju
da bi se stvorila glukoza koja je potrebna za ishranu mozga. Ali,
ako je jetra dobila prirodnu fruktozu (med, voće, povrće), sve se
odvija po željenom plan – luče se hormoni koji okrepljuju organizam
i sagorevaju masti. Znači, med pre spavanja pomaže bolje sagorevanje
masti tokom sna. Gospodin Makins kaže: „Ključno vreme za sagorevanje
masti jeste prvi deo sna, tj. onaj koji se naziva sporotalasnim
spavanjem, kada hipofiza luči hormone koji razlažu masno tkivo koristeći
ga kao svoje pogonsko gorivo. Ako jetri ne dodate fruktozu pred
spavanje, vaše telo neće stvarati hormone zato što beznadežno pokušava
da održi stabilan nivo šećera u krvi. Ispitivanja na našim sportistima
pokazala su da ukoliko jetra pred spavanje dobije fruktozu, mnogo
bolje kontroliše osećaj gladi“. Pridružio bih se ovom stavu, i da
dodam, ujutru, kad ustanete, vi ste čili i odmorni. Detaljnije informacije
možete naći u Makinsovoj knjizi The hibernation diet, koju putem
interneta možete naručiti iz Velike Britanije.
Hipofiza se, znači, aktivira i usklađuje rad niza hormona koji se
periodično obnavljaju (hormon rasta, faktor rasta sličan insulinu
i testosteron kod muškaraca, a estrogen i progesteron kod žena).
Svi, ali baš svi hormoni koji se obnavljaju, mobilišu masne naslage
tokom sporotalasnog sna, koristeći ih kao pogonsko gorivo. U energetskom
smislu, to je veoma skup proces. Petnaestominutno vežbanje tri puta
nedeljno (ili težak fizički rad) neophodno je da stimuliše ovaj
složen proces. Proces zahteva da prođe nedelju dana, jer osoba sedam
noći gubi masno tkivo. Ako se u svakom od tri vežbanja nedeljno
opterećuju različite grupe mišića, nema lakšeg načina za mršavljenje.
Svaka grupa mišića koja je opterećena, uglavnom bi trebalo da miruje
sedam dana, jer bi ponovno naprezanje sprečilo oporavak. Ono što
je najinteresantnije tokom dijete jeste da se troši samo telesno
masno tkivo, a ne i masno tkivo mišića.
Med bolji od aerobika
Takođe, veoma je važno da spavanje protiče u miru, u potpunom mraku,
bez veštačkog svetla, kako bi hormoni obavili zadatak onako kako
treba. Umesto da satima vežbate aerobik, sasvim je dovoljno da svega
tri puta nedeljno samo po 15 minuta radite relativno teške vežbe
(recimo dizanje tegova ili drugi težak fizički rad), što će malo
oštetiti mišićno tkivo, a sa ovom dijetom, hormoni će ga tokom spavanja
obnavljati mobilišući neželjeno masno tkivo. Jer, pokazalo se da
milioni onih koji svakodnevno vežbaju aerobik, prilikom svakog gubitka
telesne težine, proporcionalno mnogo više gube mišićnu masu nego
masno tkivo. Gubitak mišićne mase zahteva lučenje hormona adrenalina,
koji je „toksičan“. Prema tome, mnogo je korisnije otići u krevet
nego u gimnastičku salu. Pored toga, naporno vežbanje ili naporan
rad troši isključivo ugljene hidrate, a ne masti. Masti se troše
tek tokom oporavka, ako je pravilno usmeren. To se sve previđa u
teretanama i na svakom sportskom ili rekreativnom igralištu. Kada
rekreacioni treneri saznaju za ovaj fiziološki proces, pitaju se
zašto im to niko do sada nije rekao. U rešavanju problema gojaznosti,
čak i farmaceutske kompanije zapostavljaju ulogu jetre. Fokusiraju
se na neurotransmitere koji regulišu apetit, ne uzimajući u obzir
status energije u organizmu, primarne informacije jetre, koja se
tek kasnije aktivira putem neurotransmitera.
Dr Rodoljub Živadinović
|
