|
Dr Maja Volk, dramaturg, pisac, profesor, scenarista, muzičar, poliglota, televizijski voditelj
Ceo život sam kuburila sa dijetama, kalorijama, gojila se, mršavila, bivala bolesna i nikako nisam povezivala u glavi svoj život, ono što mi se dešava i ono što jedem. Tako počinje svoju ispovest Maja Volk, dramaturg i profesor, voditelj poznate TV emisije “Žene”, kojoj daje specifični šarm. Samo za Magično bilje, Maja Volk otkriva kako je spoznala sopstvenu sreću:
- Znam da sam mrzela povrće odmalena, da su me terali da jedem kuvano i “kašikom”, a da sam ja postala mesožder, čija je omiljena hrana bila – pečenje, krompirići, gibanica, krvava džigerica i rezanci sa sirom. Jedino što me je nekako spasavalo, a da to nisam ni znala, bilo je moje obožavanje voća. U gradovima gde sam živela i studirala ili bila samo avanturista, nisam imala novca za restorane niti sam volela da kuvam, pa sam živela na voću. To što se tamo dobro osećam, imam energiju i nisam bolesna, pripisivala sam lepotama Pariza, Sidneja i Stokholma, ni ne pomišljajući da za svoje zdravlje zahvalim upravo tom jeftinom voću. Uostalom, tada niko nije govorio o zdravoj hrani, a vegetarijanci su bili kao sekta, isto kao i fanatični makrobiotičari. Istina, u Australiji sam dve godine bila zdrava, ten mi je bio savršen, kosa živa i gusta, moja creva, ojađena operacijama u detinjstvu i naviknuta na laksative, odjednom su sama radila, a ja sam sve to pripisivala blagodetima mora i klime.
Dvadeset godina kasnije, moje telo, iznureno i iscrpljeno, decenijama loše hranjeno, odlučilo je da prekrati sebi muke i da umre. Građanski rat u mojim ćelijama je počeo i ja sam obolela od raka. Prošla sam kroz agresivne i varvarske metode medicine i kad su završili sa mnom, bila sam invalid – bez pljuvačnih žlezda, bez epiglotisa, isčupanog grkljana, trajno opale kose, kože “mrtve” od gubitka težine i stresa, sa imunitetom na nuli. Krenula sam, kao i svi, sa idejom da će me jaka hrana osnažiti – “udarila” sam po mesištu, kajmaku, siru, slanini i džigerici i napravila još gori haos. Pojavio se holesterol, a krvna zrnca su se uvećavala u milimetrima.
|
|
I onda, slomljena depresijom, ne na ivici već na dnu nervnog sloma, obratila sam se čoveku koga znam deset godina i koji je trajno zdrav, i sve mlađi i vitalniji svake godine. Znala sam da se on “čudno” hrani, ali nisam se nešto unosila u to, pa sam ga zamolila da mi otkrije svoja znanja. Tog dana je počeo moj preobražaj, putovanje u sasvim novi svet, svet trajnog zdravlja, svet budućnosti, svet koji je oduvek bio nadohvat ruke, svet prirode, istine, prave životne radosti i ljubavi prema sebi. Nisam ni sanjala da ću promenom ishrane promeniti ceo svoj svet – od razmišljanja do vrednosnih sudova, od ponašanja do karaktera.
Bitno je da znate da ishrana živom hranom nije još jedna od mogućih dijeta koje će vam ili neće trenutno pomoći. Rečenica “U raju nema kuvanja, kotlići su u paklu”, kako mi je učitelj Gruja na samom početku rekao, bila je kao pesma iz samog raja, kao odgovor na moj dugogodišnji unutrašnji otpor kuvanju. A odsustvo recepata i sloboda istraživanja i osluškivanja sebe. No, da idemo redom.
Prvo, postoje samo dve vrste hrane. Mrtva i živa. Kuvana i presna. Živa hrana je živa, zato što kad stavite kuvanu šargarepu u zemlju, ništa ne nikne, a kad stavite presnu, nešto nikne. Na ćelijskom nivou, jedući sirovu hranu, unosite žive biljne ćelije, sa enzimima (vitaminima) koji nestaju i pri blagoj termičkoj obradi, a oni su nosioci sveg blaga, i kad njih nema, telo troši svoje, metaboličke enzime, kojih ima ograničeno, te, kad ih potroši, umre. Prosto rečeno, jedući živu hranu, produžavate sebi život…
Pročitajte
više u 71. -om broju časopisa Magično Bilje
|
|
|
