| 
|
ZDRAV ŽIVOT POZNATIH
Kada je bila u zenitu slave, Vesna Zmijanac, shvatila je da je pravi
smisao života sklad sa prirodom
Ceo život verovala sam u moć biljaka, a verujem i dalje - naglašava
već na početku razgovora za Magično bilje popularna pevačica Vesna
Zmijanac, ponovo aktuelna zbog učešća u rijaliti šouu „Survivor“.
Iako se stiče utisak da su na Filipinama takmičari bili samo na
pirinču, Vesna o svojoj ishrani „u preživljavanju“ ne želi da priča.
Otkriva da je oduševljena povrćem i žitaricama koje sama uzgaja
u svojoj bašti na Bukulji.
- Poslednih dvadeset godina, ako mi nešto fali, lečim se biljkama.
S obzirom na to da ne jedem meso ili ga vrlo retko jedem, biljke
su svakodnevno prisutne u mom životu.
Na pitanje kako kompenzuje nedostatak mesa, Vesna kaže da bismo
mogli da napišemo čitavu knjigu o tome šta sve može da zameni meso.
- Izvor proteina i belančevina su sve biljke, žitarice, voće i povrće.
Kada se hranimo makrobiotički ili vegetarijanski, nemamo potrebu
za specijalnim biljem, jer je u našoj ishrani sve biljno. Retko
kad se razboljevamo da bismo tražili specijalno bilje. Onima koji
ne paze šta jedu, bilje ne može da pomogne.
Kada je promenila ishranu, Vesna je u svakodnevne napitke uvrstila
i makrobiotičke čajeve, koji su veoma blagotvorni za njen organizam.
- Moji omiljeni čajevi su Banča ili Kukiča i čaj od prepečenih žitarica.
To je čaj koji mi mikrobiotičari stalno pijemo. U našoj ishrani
je sve zastupljeno, tako da neki specijalni čajevi nisu potrebni.
Kada ih koristimo, to je u skladu sa makrobiotikom, koja je vrlo
kompleksna i ima svojih pet transformacija. Kada se iza|e iz toga,
mora da se zna koji je čaj i od kojeg bilja najbolji za organizam.
Ako mi se nekada desi da pojedem nešto što nije u skladu sa makrobiotikom,
gledam to da očistim.
Vesna opisuje kako je na svojoj koži doživela sjajan osećaj kada
jede izbalansirano.
- Sve mi je potaman uz laganu ishranu. Ako mi je čist organizam,
brzo osetim da nisam u balansu. Blago onom ko ima svest o tome da
treba da posluša svoje telo i okrene se prirodi.
Ona se, kaže, okrenula zdravom načinu života i ishrane ne toliko
zbog prevencije zdravstvenih smetnji, već zbog povratka prirodi.
|
| - Nisam imala nikakve probleme, osim što sam
bila nezadovoljna životom. Usred svoje najveće slave, kada sam imala
najviše para, kada me je volela cela bivša država, kada sam imala
sve materijalno, bila sam najnesrećnija. Dobila sam šta sam htela:
da budem velika zvezda, da kupim jedan stan, drugi stan, da kupim
jedan auto, drugi auto, da proputujem ceo svet. A opet sam bila
nezadovoljna. To je dugo trajalo. Rešila da nešto menjam. Tako sam
i ja bila zrela da shvatim da sreća ne leži u materijalnim stvarima.
Ima ljudi koji dugo žive ne znajući da nisu bili srećni i da je
radost nešto drugo.
Vesna dodaje da je shvatila da materijalne stvari zaga|uju duh,
pa se zagadi i telo, te da se tako polako otu|ujemo.
- Moja baba je živela mnogo siromašnije i jednostavnije. Kada sam
bila mlada, mislila sam da je njoj teško i da treba imati više nego
ona da bismo bili srećni. Sada vidim da je moja baka bila srećnija
od mene. Živela je mirno i sporo, u skladu s prirodom. Iskreno se
nadam da ću završiti brzo sa svetovnim stvarima i da ću moći, što
se ishrane tiče, da živim od svoje bašte.
Vesnina bašta raste već deceniju i po na planini Bukulji, gde pevačica
brižno gaji biljke kako bi mogla, kada joj se nešto jede, to sebi
da priušti iz sopstvene zdrave bašte.
- Planiram da jednog dana živim sasvim od svoje bašte, tako da nikada
ne moram da silazim sa svoje planine. Sada još uvek silazim kad
moram, mada i sada jedem iz bašte. Sama uzgajam namirnice koje su
potrebne da čovek ima ishranu u skladu sa prirodom. Omiljena biljka
u bašti mi je dajkon. Imam sve povrće i voće koje raste na našem
podneblju. O njima se brinem ja i nekolicina ljudi koji mi pomažu.
Pevačicina bašta na Bukulji dovoljna je da može da othrani sve ukućane,
a o kvalitetu voća i povrća Vesna ima samo reči hvale.
-Ne mogu ni da uporedim ukus kupovnih namirnica i onih iz bašte,
to je kao nebo i zemlja. U bašti ne sadim čajeve, jer uglavnom pijem
makrobiotičke, ali volim da popijem i čaj od lipe, bagrema… Živim
na velikom prostoru, a sve mi je tu. Ne moram ništa da sadim, samo
odem i uberem. Taj osećaj teško mogu da prenesem rečima. Svaka reč
za to stanje je banalna, kao što je svaka reč kojom bi prevodili
Boga banalna.
Pročitajte
više u 64. -om broju časopisa Magično Bilje |
|
|
