| 
|
Desa Djorđević Milutinović, kustos
Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, o čaju
kao lekovitom i društvenom napitku
Moje interesovanje za čaj je više rezultat spleta okolnosti koje
su se dogodile pre desetak godina, započinje priču o predstojećoj
izložbi Desa Djordjević Milutinović, paleobonatničar i kustos Prirodnjačkog
muzeja, koja je, sa koleginicom Oljom Vasić, autor postavke o čaju
koja se otvara početkom decembra u galeriji muzeja na Kalemegdanu.
- Tada sam živela u Čileu, i tamo sam imala više mogućnosti da se
informišem o čajevima. Pošto sam paleobotaničar, sakupljam fosilne
biljke, i na osnovu njih rekonstruišem ekosisteme koji su postojali
u prošlosti. Tu postoji neka veza jer je i čaj biljka. Ovog puta
želeli smo da posetiocima pružimo više informacija o ovom „pravom
čaju“, jer postoji više od 1.500 različitih vrsta čajeva, a svi
se prave od jedne jedine biljke (Camelia sinensis i pripada porodici
kamelija). Da li će čaj biti beli, zeleni, crni, zavisi samo od
načina prerade.
Zbog čega u našoj sredini i dalje ispijanju čaja pribegavamo najčešće
kada smo bolesni?
- Zato što od malena imamo dodir sa lekovitim čajevima, to je jednostavno
tradicija. Ne treba mešati lekovite čajeve i čajeve od biljke čaj.
Umesto ovih drugih mi koristimo kafu, to je naša navika. Pijemo
kafu u dokolici, zbog razonode, dok neki drugi narodi imaju naviku
da piju čaj.
Koja je razlika izmedju odnosa drugih kultura
(Kina, Indija, Rusija) i nas prema ovom napitku?
- U Kini i Japanu, to je čitava filozofija i pogled na svet koji
Evropljani ne mogu da shvate i bila bi prava jeres objašnjavati
nešto tako lepo, prefinjeno i komplikovano kao što je čajna ceremonija.
što se tiče Rusa, oni su čajnu kulturu obogatili samovarom i to
je deo ruskog pribora za čaj koji je poznat u celom svetu. Najpoznatiji
je „ruski karavan“ ili crni ruski čaj, kako ga mi zovemo. Za Indiju
je interesantno da su njeni stanovnici običaj pijenja čaja preuzeli
od Engleza, a pre toga ga uopšte nisu imali. Indija se proslavila
po čaju zato što se najbolje sorte crnog čaja asam i dardjeling
uzgajaju u Indiji, ali tu proizvodnju su pokrenuli Englezi u 18.
veku zbog sopstvenih potreba, tj. da ne bi uvozili čajeve iz Kine.
U poslednje vreme prisutna je ekspanzija preparata na bazi raznih
vrsta čajeva.
|
| Može li kapsula da zameni šolju?
- Ne u potpunosti, jer nije samo stvar sasuti nešto u sebe. Potreban
je celokupan doživljaj, odabir čaja, priprema i polako pijuckanje
iz omiljene šolje. Covek se leči na različite načine, ali ono što
je katalizator svakog vida lečenja je unutrašnji mir - procedura
pri pripremi čaja, kao i samo pijuckanje omogućavaju nam da lakše
postignemo mir sa sopstvenim ja. Zato je važno da se čaj nikada
ne pije iz velikih šolja, jer to ne treba da se otegne u nedogled
i da se čaj skroz ohladi.
Da li je čaj korišćen i kao lekovita biljka?
- Osnovni akcenat pri pijenju čaja je sprečavanje, a ne lečenje
bolesti. Jednostavno ljudi koji piju čajeve, i zelene i crne, zdraviji
su i u boljoj „formi“. Naučna istraživanja navode da su dobri kao
prevencija protiv nekih vidova kancera, dijabetesa, depresije, kardiovaskularnih
problema... Medjutim, to ipak ne treba shvatiti zdravo za gotovo,
jer su sva ova istraživanja skorašnjeg datuma, a da bi se nešto
potvrdilo mora da prodje vreme.
Kada se čaj pojavio u Srbiji?
- Caj se u Srbiji kao društveni dogadjaj pojavio početkom 20.
veka, kada se organizuju žurevi na kojima se služi čaj a ne kafa.
Kafa je u to vreme medju bogatijim slojevima postala demode. Ali
mi nikada nismo obraćali mnogo pažnje na vrste čaja, tj. bilo je
važno da se pije neki crni čaj, nije bitno koji, bitan je bio sam
dogadjaj okupljanja društva oko čaja, jer to je delovalo evropejski.
Medjutim, tokom balkanskih i svetskih ratova ovaj običaj se potpuno
izgubio, pa kasnije pomalo obnavljao. Posle Drugog svetskog rata
potpuno je nestao, ali u poslednjih 5-6 godina, pa i više, ponovo
se javlja interesovanje za čajeve, i to je lepo.
Pročitajte
više u 64. -om broju časopisa Magično Bilje |
|
|
