ALTERNATIVNA MEDICINA

Oštećenje sluha, vida, motorike, hiperkinetički sindrom, mentalna retardacija, a naročito višestruka ometenost – sve su to dijagnoze koje sa sobom povlače i teškoće u učenju kod dece. Muzika može da bude element promene u tom začaranom krugu.

- Naučna saznanja govore da pravovremeno upoznavanje dece sa odabranom muzikom može da ubrza razvoj govora, pospeši talenat za matematiku i prirodne nauke, unapredi koordinaciju, poboljša veštine pamćenja i čitanja kod zdrave dece, a naročito kod dece sa teškoćama u razvoju. Ovde dodatno treba imati na umu psihološke efekte muzike u vidu promene raspoloženja i podizanja samopouzdanja, a koje za decu sa navedenim teškoćama imaju poseban značaj – kaže docent dr Fadilj Eminović, profesor na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu.
Blagotvorna i za Alchajmerovu bolest
Muzički tretman se uglavnom sastoji u korišćenju grube motorike, tvrdi dr Eminović, kako bi se ponavljali elementi pokreta uz pesme, a baš time se direktno pogađaju specifični motorički pokreti kao što su hodanje, skip, marširanje. Najčešće se tretman obavlja puštanjem specifične muzike za specifično stanje, i za specifične ciljeve koje želimo da postignemo. Uglavnom se koristi klasična i ambijentalna muzika.
- Kada se svira muzika uživo, najčešće se koriste neki mini bubnjevi, gitara, harfa, pa i tastatura. Nekada čak sam pacijent svira na tim instrumentima, što pored već navedenih prednosti muzikoterapije, ima velikog značaja u razvijanju fine motorike, vizuelno-motorne kontrole, razvijanja diferenciranosti prstiju, razvijanja lateralizovanosti… Sličan efekat muzika je imala na pacijente sa psihičkim poremećajima, kao i na one sa Alchajmerovom bolešću i kod osoba u gerijartrijskom dobu – kaže profesor Eminović.
Kroz ritam do tečnog govora
Doktor Gordana Nikolić, defektolog istražuje uticaj i primenu muzike kod dece koja imaju smetnje u razvoju.
- Deca koja imaju problem sa govorom i slabije čuju, preko ritma mogu da razviju prirodniji, a samim tim i razumniji govor. Njima se muzika prezentuje na drugačiji način. Oni mogu i da nauče note, ali ne u njihovom klasičnom obliku, već ako su im predstavljene recimo kao kružići sa većim ili manjim poluprečnikom. Na taj način deca sa oštećenim sluhom znaju koliko određena nota traje, kolika je pauza i slično. Preko vibracija ili preko bubnja mogu da shvate kakva je dinamika i na taj način da produkuju muziku. Takvo dete kompletno učestvuje u stvaranju muzike, a može čak i da peva što je ogromno zadovoljstvo za njih – ističe naša sagovornica.
Rigidnost naših specijalnih škola
Po rečima dr Nikolić, specijalnim školama u Srbiji apsolutno nedostaje alternativni pristup koji se ispoljava kroz muziku i simulaciju pokreta, jer se ova deca i sporazumevaju uz pomoć pokreta. Uz muzikoterapiju oni svoje želje i osećanja mogu da ispoljavaju i kroz muziku. Stvarno propevaju, nauče note i uz pomoć perkusionih instrumenata tom finom motorikom sebi pomažu u mnogim stvarima.
- Deca koja ne čuju beskrajno uživaju u pevanju, a posebno zadovoljstvo im pričinjava mogućnost da učestvuju u nekim vidovima koncerata. Izlazak pred publiku u ovoj deci razvija posebnu svest o sebi, osećaj da su oni negde potvrđeni, da su oni uradili nešto jako lepo i da se nekome to dopalo. Na tim koncertima koji su veoma retki mnogo je suza i divljenja – kaže dr Nikolić.

J. N.