|
|
Postoje situacije
u kojima viši nivo inteligencije postaje problem
Bez obzira na to koliko već znamo o njemu, ljudski mozak nem je
mozak velikim delom još uvek misterija. Suočen s novom i nepoznatom
situacijom, mozak većine nas odbacuje pažljivu analizu i oslanja
se u proceni na čitav niz mentalnih prečaca, koji gotovo uvek vode
ka pogrešnom odgovoru. Pri tome, što je neko inteligentniji, veće
su šanse da u takvoj situaciji dođe do pogrešnog odgovora.
Upravo je to zaključak kanadskog istraživanja objavljenog u časopisu
Journal of Personality and Social Pyschology, čiji autori tvrde
|
da osoba može biti izuzetno inteligentna, a svejedno
pasti na rešavanju jednostavnih problema, i to sve zbog grešaka u
proceni.
Kako bi shvatili na koji način cela stvar funkcioniše, naučnici sa
Unverziteta u Torontu testirali su 482 studenta, kojima su dali set
trik pitanja.
Na primer: Palica za bezbol i loptica koštaju dolar i deset centi.
Palica košta dolar više od loptice. Koliko košta loptica?
Ako ste kao i većina ljudi koji brzo odgovaraju na ovo pitanje, reći
ćete da loptica košta deset centi. Ipak, nakon što malo razmislite,
videćete da se ipak radi o pet centi. Većina nas pogrešno kaže deset
zbog toga što naš mozak radi preko prečaca ukoliko nam se neki odgovor
čini logičnim (verovali ili ne, više od 50 posto studenata Harvarda
i MIT-a odgovore pogrešno na ovakva pitanja).
Ono što je iznenadilo naučnike jeste činjenica da se šansa za davanje
pogrešnog odgovora nije smanjivala s povećanjem inteligencije u ispitanika,
već je bilo obrnuto.
Zbog čega je to tako? Zašto su pametni ljudi ponekad gluplji od onih
prosečne inteligencije? Nažalost, naučnici još uvek nemaju odgovor.
Zbog svega toga, i dalje nema ni odgovora na pitanje može li se išta
učiniti da se ovaj fenomen spreči. |
|
|
