AKTUELNO

TAG: magično, bilje, biljka

Važno je znati da lekovito bilje ubrano u neodgovarajućem roku može imati čak i štetne posledice po organizam, npr. precvetali kantarion. Jedan od važnih momenata u branju lekovitog bilja čini lokacija, tj. mesto izbora branja. Ne treba sakupljati lekovito bilje u gradskim četvrtima i okruženjima naselja, a takođe i sa poljoprivrednih površina ako su tretirane pesticidima, fungicidima i sl. Sakupljanje lekovitog bilja, naročito trava, treba izvoditi što dalje od fabrika, gradskih deponija, autoputeva i dr. Kada je u pitanju način branja važno je istaći da biljku ne treba rezati ili seći do samog korena, već samo one delove koji su neophodni za pripremu lekovite supstance. Pri sakupljanju cvetova i cvasti treba uvek ostaviti nekoliko neubranih, kako bi se sledeće godine iz njih razvio novi rod. Korenje, krtole i lukovice iskopavaju se po izboru isključivo posle sazrevanja i osipanja semena. Nadzemne delove biljaka treba brati posle iščezavanja rose sa njih, tj. po suvom i sunčanom vremenu.
NAJBOLJE VREME
Najbolje vreme za sakupljanje lekovitih trava je pred cvetanje ili na samom početku cvetanja; korenje (krtole) se iskopava u jesen, ređe u proleće. Kora se skida u rano proleće, do otvaranja pupoljaka, a listovi pred cvetanje ili početkom cvetanja. Pupoljci se sakupljaju do njihovog pupljenja, a cvetovi na početku cvetanja, pokatkad odmah po njihovom otvaranju. Seme i plodovi sakupljaju se nakon punog sazrevanja lekovite biljke. Sakupljeno bilje ne treba držati u korpama za branje duže od 3-4 sata, još bolje 1-2 sata, jer se ono u njima sabija, samozagreva i kvari, podležići tako procesima truljenja i stvaranju buđi. Različiti oblici lekovitog bilja iskazuju i različite režime sušenja: biljke koje sadrže eterična ulja treba sušiti na temperaturi ne većoj od 30-35 stepeni, dok biljke koje sadrže vitamin C treba sušiti na temperaturi od 80-90 stepeni, a one koje sadrže glikozide na temperaturi od 55-60 stepeni. Sočne plodove i korenje treba sušiti u sušarama na temperaturi od 40-60 stepeni. Na suncu se može sušiti mali broj vrsta lekovitog bilja. Najbolje je sušiti ih u senci, na dobro provetrenim površinama. Osušenu sirovinu treba čuvati na suvom mestu, kao po pravilu ne duže od dve godine, sa obaveznim ispisivanjem na ambalaži naziva biljke na narodnom i latinskom jeziku, datuma sakupljanja i lokacije branja.
ČUVANJE
Osušeno lekovito bilje najbolje se čuva u kartonskim kutijama, papirnim vrećama, vrećama od prirodnih materijala, drvenim sanducima ili staklenim teglama sa poklopcem. Ukoliko je lekovitom bilju prošao rok važnosti ne treba ga baciti jer se ono još uvek može iskoristiti, npr. za pripremu lekovitih kupki. Važno je na ovom mestu napomenuti da lekovito bilje ne treba čuvati u plastičnoj ambalaži što je posebno važno za one biljke koje sadrže eterična ulja, jer one stupajući u kontakt sa plastikom mogu izazvati pri kasnijoj primeni neželjene efekte po ljudski organizam. Kada je reč o merenju, važno je istaći da osušeno lekovito bilje, u odsustvu apotekarske vage, možemo odmeravati kašikom, a tečnost (vodu) čašom. Čajna kašika može da primi oko 5 grama, dezertna 10, supena bez vrha 15, a sa vrhom 20 grama. Čaša vode zaprema 200ml.

Iz knjige „Narodna medicina – priručnik za vidare“
A. V. Markove, Moskva,
Ruski prevod i fotografije: Dr Dušan Vujnović